Category: из наше учионице

GOW15-prijava

НОВИ ЂАК :)

13/9/2013

И тако, присећам се ја ко нам је прошле године био председник одељења. Функција је важна, треба да изаберемо ново руководство одељењске заједнице... Питам:
-Да ли се неко сећа ко је прошле године био председник нашег одељења?
Тишина... Поглеђују се малци, нико не проговара. У једном тренутку диже се ручица и паметњаковић замуцкује тихо:
-Миииислиииим даааа се јаааа сеееећам...
-Па кажи - настављам ја, већ задубљена у друге папире, спискове и документацију, дневник...
-Нисам сигуран, али мислим да је биоооо.....Борис Тадић!!!
:))))))
Смех се заорио одељењем, нисам баш сигурна да ли због мог праска у смех или су можда и разумели о чему се ради, али сам морала да прокоментаришем...
- Дакле, ја сам потпуно необавештена! Па у нашем одељењу је и Борис Тадић!
Наставак је био логичан, час математике се претворио у повремене налете смеха, где смо прозивали Бориса да ради задатке на табли, а Динкића да је можда некоме узео оловку (!?)
......................................................................................

Смешно јесте било данас, али остаде у ваздуху питање зашто баш наша деца морају да знају имена политичара и што не могу да продетињствују на заслужени детињи, безбрижан и безазлен начин!?!

Шу-шу-шу...

11/9/2013

Коме поверавам тајне и зашто

Тајне се чувају и не причају никоме. Ипак, могу се поверити некоме коме верујемо да ће чувати тајну. То су најчешће маме, тате, секе или другари. Ја своје тајне поверавам мајци јер их она добро чува и не прича никоме. Некад су лепе и смешне и она се само насмеши кад јој их поверим. Понекад су и лоше и она ме изгрди, али не прича никоме.
Увек сам имала подршку од своје маме и пред њом немам тајни.

Анђела Цветановић, други разред, ОШ „Вук Караџић“, ИО Моравац

Коме поверавам своје тајне
и зашто

Ми смо мали али имамо своје и мале и велике тајне. Пуно времена проводим са сестром. Играмо се, читамо, бацамо лопту на кош и тада јој ја у игри поверавам своје тајне, а и она мени. Њој кажем шта ме мучи, како је било у школи, шта сам урадила, а да нисам смела. Сестра увек чува моје тајне и никоме их не говори.
Ја сам срећна јер знам да ће моја тајна остати код мене и моје сестре.

Анастасија Стаменковић, други разред, ОШ „Вук Караџић“, ИО Моравац

Тајне

Свако од нас има неку тајну и дели је са неким. Ја своје тајне делим са својом мамом и другарицом. И моја другарица мени каже своје тајне. Наше тајне су углавном мале, добре и смешне. Надам се да моја другарица неће рећи никоме моје тајне, као што и ја добро чувам њене.

Емилија Срећковић, други разред, ОШ „Вук Караџић“, ИО Моравац

ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА

3/9/2013

На самом почетку школске године направили смо временску капсулу.
Прелепа је и осетљивог паковања да је закопамо (што би требало урадити по свим писаним и неписаним правилима); на учитељичин предлог да је ставимо у орман, уследила је опаска: "Не, не, превише је видљива ту. Доћи ћемо у искушење да је отворимо пре времена... :) "; на таван никако због малих глодара, подрум такође...и кад смо већ почели да се поглеђујемо збуњено, идеја се створила у моменту. Једногласном одлуком, на предлог младог бистрооког паметњаковића, решили смо да је свечано однесемо нашој драгој библиотекарки, која ће је сакривену причувати до краја школске године. Тада ћемо је отворити и проверити испуњење постављених нам циљева за ову школску годину. :)

Па...нека време крене, одбројавање почело...са срећом мале Паметнице :)

ХРИСТОС ВАСКРСЕ

7/5/2013

Улазим у одељење јутрос...а поспанци поскакаше на ноге и сви углас: "Христос воскресе!" И све ишчекују да чују одговор... Насмејах се...опасни су, а тек прваци... Свака част!
Исто тако дочекали и наставницу енглеског, на чистом српском језику...наравно, није им замерила... :)))

ДИРЕКТОР ШКОЛЕ :)

27/4/2013

Враћамо се са игралишта. Зајапурени и срећни моји врапци чаврљају... Наравно, ту је наш главни „организатор“ који увек има одреднице где треба да идемо шта да радимо...понекад подвикнем да обузда своје руководеће страсти, некад се насмејем... Опасан је мали „вођа“... Сад покушавам да разговарам најозбиљније с њим... :) Кажем да ће морати да заврши школу па тек онда да буде учитељ и да говори деци шта треба да ураде, а он ће на то:
„Ма нећу ја да будем учитељ него ШЕФ!“
А онда се брзином светлости досети:
“Ма не, бићу ДИРЕКТОР ШКОЛЕ!“
„Ооооо,“ коментаришем ја даље мудро, „ па ти ћеш онда можда и да ми даш отказ ако будеш директор, имаћеш такву моћ“,
„А не, нећу...не могу...“
Очекујући по обичају паметан одговор питам даље:
“А што?“

„Паааа....неће имати ко да ме учи онда....“

:)

"Ускршње радости" у Моравцу

27/4/2013

Предиван умор изазван разним припремама за наступајући велики Празник. Лепо је имати и креативне људе и уз то ентузијасте у својој близини. Концентрација истих на једном месту... Дивно и обећавајуће! Још кад уз то додате максималну сарадњу родитеља и деце, а затим и средине у којој радите...шта да кажем? Осим, да је у среду био прелеп дан пун активности које су нацртале искрене осмехе како деци и нама организаторима, тако и свим нашим драгим гостима. Уживање !

НАША "ПРИРЕДБА" :)

30/3/2013

-Учитељице, а када ћемо опет да имамо овакву приредбу? - коментар паметнице одмах након огледног часа... :)))
Довољно је и то што сам записала овај коментар да буде јасно како нам је било за време тог посебног часа. :)
Уживали смо, баш баш...клинци су били креативни, моје колеге такође. Свака част! Сви су били максимално активни, расположени и ангажовани! Па, могу да кажем да сам заиста задовољна, и да...имаћемо ми опет такву "приредбу" неће бити проблема! :)))
Нећете веровати, јасно се на лицима види колико уживају у свакој ма и најмањој новини на часу. Довољно је да кажете:
-А сада замените свеске са паром из клупе и будите учитељи једни другима, проверите да ли је тачно то што је ваш друг или другарица урадио/ла. Окице се засијају и крене рад, али истински рад. У сваку такву активност уносе себе, своју пажњу, концентрацију. Треба им то омогућити. Наравно, не може то сваког часа и свих 45 минута, али може сваког дана...може...не треба пуно, само мало маште и креативности, није посебно захтевно, једноставно уживајте у раду са децом и узвратиће вам итекако!

Ма какав акумулатор, батерије, струја...они су заиста пуњачи енергије на најбољи могући начин! :)

БИСЕРИ (део четврти) :)

15/3/2013

- Хајде сада да свако сам смисли неки текстуални задатак са сабирањем и одузимањем до 20, па да га решимо сви заједно!
- Знам ја!
- Реци.
- У аутобус уђе 5, а из аутобуса изађе 8 путника. Колико путника има у аутобусу?
- Па ниси нам дао све податке.
- Па јесам...
Наравно, нисмо успели да решимо задатак, ни сви заједно... Питам:
- Добро, реци нам сада ти решење за свој задатак...
- Па не знам ни ја, зато сам поставио вама...
:)))

У посету су нам по ко зна који пут ове године дошли из "пепси" службе (педагошко-психолошка :) ), једноставно, воле да се друже и смеју са нама, па тако наврате кад су у пролазу... Један од првака, посебно познатих по својим несташлуцима, чим је посета прошла, каже:
- Учитељице, кад нам дођу педагог и психолог ухххххх, одмах ми скочи притисак...
(и, наравно, настаде опште расположење у одељењу због његове "болести")
:)))

Иначе, ако нисте знали, МАРАНЏАСТА је тренутно врло популарна боја у нашем одељењу. Захваљујући нашем другу који је упорно убеђивао наставницу енглеског да се та боја баш тако зове, сада сви кад треба да бојимо помињемо најчешће МАРАНЏАСТУ...
:)))

Цртежи су нам прелепи, посебно у домаћим свескама. Не смем ни да помислим колико се само труди цела родбина мојих првачића око тога, али ипак понекад упитам колико су они сами учествовали у стварању таквог скоро па уметничког дела...

"Мама ми је само мало помогла... :)
а ја сам цртала цветиће и бојила шеширић..." :)))

пс кладим се да препознајете даму на цртежу, бар због шеширића... :)

ЛЕПО ЈЕ БИТИ ПАЖЉИВ :)

11/3/2013

Чини свако добро које можеш,
свим средствима које можеш,
на све начине које можеш,
на свим местима које можеш,
у свако доба и свим људима,
све дотле док можеш.

М.Селимовић

Љубав, сарадња, подршка... Све смо добили и поделили. То и јесте суштина, зар не?
Наравно, говорим о мамама, које су биле пресрећне гледајући своју децу која певају, рецитују, играју, смеју се и уживају за њих. Радост загрљаја и размене нежних осећања... а потребно је тако мало измамити им осмех, јер оне живе за своју децу.
Ма није тај Дан ништа посебно, бар нама. Наравно да волимо сваког дана подједнако, али ето...тада показујемо мало више да нам је стало до свих жена које су ту уз нас, увек. И зато...решили смо да мамама доделимо медаље! Заслужиле су, јер их волимо! Презадовољне, насмејане и срећне, после доделе признања, прошетале су окићене медаљама кроз наше мало место. :)

БИСЕРчић :)

4/3/2013

Бити са децом, дружити се са децом, смејати се с децом....нема веће среће....ни успеха...ни лепоте...верујете ли ми? :)

Мирише учионица и у току недеље лепо, на децу, али понедељком...уххх, на дечији сапун и воћне купке, а сијају се косице и блистају оке...
Па, тако још на првом часу, поведена понедељниковим мирисом, кажем:
"Јао, што данас мирише цела учионица прелепо, на цвеће..."
И као...миришем у ваздуху редом, а смешим се... тек, долете до мене опаска:
"А не, ја сам се намирисао са парфеН!" :)

НАША ЗГОДНА ШКОЛА :)

13/2/2013

И МОЈА ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА

Моја школа се налази у селу у ком живим, неколико улица од моје куће. Она није баш нова, али је мени лепа. Волим да идем у школу сваког дана јер имам пуно другова и другарица са којима се дружим. Ми се лепо слажемо, играмо се, учимо и заједно једемо ужину. Са неким од другова идем заједно у школу и враћам се кући. Са другима се дружим и после школе. Као што се радујем друговима, тако волим и своју учитељицу. Она је добра и воли све нас, а и ми волимо њу.

Анђела Цветановић, I разред, Моравац

И МОЈА ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА

Моја школа се налази у Моравцу. Зграда је мало старија, али је мени моја школа најлепша. Учитељица се труди да се у школи осећамо као код куће. Моја учионица је лепа. Украшена је нашим радовима и цртежима.
Волим да идем у школу, јер се у њој, осим што учим и стичем нова знања, играм са својим друговима.

Сара Јаћимовић, I разред, Моравац

И МИ ПОТПУНО САГЛАСНИ СА СТИХОВИМА:

Школа није зграда

Школа није зграда што ко стражар мирно стоји,
школу чине жеље које младост кроји,
жеље тајне што се слатко крију
и идеје разне што ко киша лију.

Школа није гонич који ђаке гони,
школа је радост кад звонце зазвони,
и одмор велики и одмор мали,
понекад и осмех некој ђачкој шали.

Школа је друг из дрвене клупе,
све успомене лепе кад се једном скупе,
некад је и пуно рада,
али сигурно није зграда!

Posted by Милош Стефановић

БИСЕРИ (део трећи) :)

1/2/2013

На часу енглеског језика, првак се хвали наставници:
-Наставнице, купио сам компјутер, а је л знате који?
-Не знам. Па КОЈИ си купио?
-Лап топ... (уз врло самозадовољан осмех)
А другарица из клупе га пита:
-А имаш ли профил? (мислећи на фб,наравно)
Тишина на тренутак...
-Немам...па КУПИЋУ...
:)))

На проби за Светосавску приредбу ни четвртаци нису били без "бисера".
Један од ђака пита учитељицу:
-А кад ће прваци да причају питалице и СМИЦАЛИЦЕ?
:)))

Учили смо о врстама материјала на часу -свет око нас- па питам да ли неко зна шта је то тканина.
Јавља се наш главни одељењски "гестикулатор" и машући рукама у круг каже:
-Па то је нешто...нешто овако мекано...и дебело...
А буцкасти друг који седи испред њега пажљиво пратећи објашњење, истог момента врло мудро лупи:
-Мислиш овако, као ја?
:)))

На часу одељењског старешине причамо о лепом понашању и наравно подсећамо се да не треба веровати непознатим људима нити било шта узимати од њих. Као пример наводим ситуацију где неко стаје колима и нуди им чоколаду и вожњу до куће. На то ће паметњаковић као из топа:
- Аааааааааа, знам ја ту фору...отмем чоколаду и побегнем....
(аууууууу...катастрофа)
:)))

САВИНДАН 2013.

25/1/2013

Приближила се и наша школска Слава. Коначно научисмо (ваљда :) ) ко је био Свети Сава. Некако највећи утисак остави то што није желео да буде принц, па уследише питања како? зашто? зар је могуће да стварно није желео?...Несхватљиво, а разумљиво што је то тако данас, у данашње време, тачније речено. Али, еуфорија око прославе нашег Дана, приредбе, првог јавног наступа пред публиком већом од одељења... Узбуђење на нивоу...нема се времена за друго...
Славу славимо додуше два дана раније (има ко може да утиче и на такво померање... ). Приредбу је спремио четврти разред са учитељицом, а и ми мали смо учествовали. Било је предивно, а снимци су са генералне пробе... Уживајте уз наш мали Светосавски програм :)

БИСЕРИ (део други) :)

17/1/2013

Одморили смо се, напунили батерије и сад напред у нове победе! Наравно, духовитост нам не недостаје...
Решила сам да редовно пишем о "бисерима"...има их толико да могу несебично да их поделим са вама и да ми остане још који да се смејуљим заједно са мојим петлићима-првацима... :)))

-Учитељице, изгубио сам око....
Насмејем се, знајући о чијем оку се ради и прокоментаришем:
-Па ја једино да извадим своје да ти дам.
(Дечији раздрагани смех.... )
-Али, пилетово око, исекао сам га и сад га нема...Одштампајте сад само око...
:)))

-Учитељицеееее, нема ми је оловка....узела ми Анастасија...
-Јеси сигуран да ти је она узела, видео си?
-Ама, моја оловка је код ње!
-Па имамо исте оловке...- каже Анастасија.
-Па одакле ја знам да имаш оловку као моју, сад па морам да је тражим...Уфффф...
:)))

Ближи се школска слава, па да научимо нешто о нашем
Светитељу Сави.
Питам:
-Знате ли ко је Свети Сава?
-Како ко је? Па онај горе изнад табле...
:)))

-Ја не могу више да пишем данас...
-Зашто? Досадно ти је да пишеш?
-Ма не, распуст је трајао дуго, сад треба да се навикнем опет...
:)))

наравно...наставиће се... :)

БИСЕРИ... :)

13/1/2013

Понекад, мада ретко, деси се да у одељење уђем без осмеха, мало уморна, некад забринута, понекад прехлађена...али...да изађем без осмеха...нема шансе!
Бомбардовани са милион чињеница, информација, података, одредби, наредби, правила понашања, још првих недеља у школи, моји мали прваци скоро да су све то помешали у својим главама... Ни не слутимо како то "сипање" у њихове мале главе делује на њих саме...

На часу енглеског језика, један од Паметњаковића, после наставничиног уводног слова да отворе књиге, пита мудро:
- Наставнице, а је л да отворимо уџбеник или следбеник???
:)))

Смрзнути седимо у учионици без грејања, цртамо сви по мало, седимо у јакнама, очигледно треба да идемо кући што пре, кад...уследи питање:
-Учитељице, кад идемо кући?
-За пет минута се завршава час и идемо.
- Оооооо, а је л можемо бар још ДВА часа да имамо???
:)))

Један од првака никако да научи да напише слово Ж. Дува, зноји се, брише по свесци, мрља, брља... Прилазим и покушавам да помогнем, а он ће сав узбуђен:
-А је л важи ако га сад напишем једном добро да ме више не тераш данас да пишем???
:)))

-Учитељице, а је л ти знаш шта је то пирсинг?
Наравно, одговарам да не знам, само да чујем мудро објашњење:
-Не знам. Можеш ли да ми објасниш шта је то...
-Ја ћу ТО да ставим на језик, па да видим како изгледа кад се љубим...
:)))

(напомињем да је већина "бисера" са самог почетка нашег дружења ове прве године, тако да смо искључиво морали да будемо на ТИ, док једва некако научисмо да је учитељица множина илити ВИ...)
:)))

НАСТАВИЋЕ СЕ... :)

ПОЗИТИВНО ДА ПОЗИТИВНИЈЕ НЕ МОЖЕ

6/6/2012

Сваки дан, сваки први час, моји ђаци и ја почињемо песмом и то не било којом, већ песмом која шири само оптимизам и позитивну енергију и снагу да дан крене и тече лепо и весело. Песма је врло једноставна, а речи су следеће: Данас врло леп је дан, данас врло леп је дан, данас врло врло врло врло врло леп је дан......
И кад би све што радимо у животу почињали тако, све би било другачије....лепше и лакше...Можда на овај начин не можемо да променимо ток ствари које нам се дешавају, али....можемо да их прихватимо онако како је нама најлакше и најприступачније, на начин да све има лепшу и бољу страну.
Увече пред спавање присетимо се три лепе ствари које су нам се десиле у току дана и захвалимо се за три ствари у животу....знам, понекад их нема ни толико....али с временом научимо да их видимо, научимо да их стварамо, да их нађемо... Радимо овако, тако нам је лепше, тако волимо да радимо...Овај начин нам стварно даје снагу...пробајте и ви. Уверите се да је овако све боље, макар колико сте тужни и макар колико вас притискају и муче друге или прве ствари око вас...Гледајте са вером, гледајте са жељом, гледајте са оптимизмом и биће тако...