|
Свети Никола,
заштитник деце! Готово ниједан светитељ није толико слављен у целом хришћанском свету као Свети Никола. Код Срба је он најчешћи породични заштитник, а био је и крсна слава династије Обреновића. Рођен је у граду Патари, у Малој Азији, као јединац богатих и знаменитих родитеља, а умро 19. децембра 345. године, па се тај дан обележава као помен светитељу и једна је од најчешћих српских слава. Свети Никола је после смрти родитеља своје имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе, а православни верници га сматрају борцем за Христову веру и победником зла за цео свет. Обилазио је болесне, откупљивао је заробљенике, који су тада били продавани као робови, и пуштао их на слободу. Мошти Светог Николе данас почивају у Барију, у цркви која му је посвећена, коју су у његову славу подигли грађани верујући и поштујући га као чудотворца и исцелитеља. Осим 19. децембра прославља се и 22. мај - дан преноса његових мошти у Бари. Према предању се сматра да је Свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, те је стога овај српски краљ Цркву Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за њену изградњу и опремање. Приближно четвртина православних цркава код нас посвећена је њему, а такође и многи манастири: Озрен, Хопово, Буково, Гргетег, Соко, Јошаница, Гориоч, Бања, Прасквица и друге. Током векова он је постао један од најпопуларнијих светаца, па су му подигнуте хиљаде цркава и манастира. На православним иконама се најчешће представља са омофором архиепископа и Јеванђељем у руци. Велики број верника православне вероисповести обележава Светог Николу као своју крсну славу, када се уз свећу, славски колач и Оченаш окупљају чланови породице, моле Богу и славе овог светитеља као свог заштитника. 
Претеча Деда Мраза Предање о Светом Николи као заштитнику деце и слабих било је инспирација на основу које је измишљен Деда Мраз. Поред малишана, Светог Николу као свог небеског заштитника славе и лекари, апотекари, пекари, правници, трговци, бачвари, винари, бродари, сиромаси, болесници и девојке које се спремају за удају. И данас се верује да овај светац помаже на мору и сви поморци хришћанске вере га славе као свог заштитника. |
Тропар Светом Николи Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатаја, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим. Начин прослављања
Никољдан увек пада у време Божићног поста, и због тога је празнична трпеза славара увек посна. На његов дан спрема се жито и колач, који се заједно са вином освећују у обреду благосиљања славских колача. У јужној Србији на овај дан праве шарени колач са птицама који свештеник обавезно прелива вином. Месе се понекад и два, од којих један припадасвештенику, а други остаје у кући - тзв. пресвети. На Никољдан предвече овај колач дели се деци, која треба да га поједу. Верује се да Св. Никола превози душе са овог на онај свет. Некад је мртвима узимао душу и мерио, али је касније тај посао преузео Арханђел Михаило, док га није заменио Арханђел Гаврило. Господар је воде и заштитник путника. Славе га морнари, бродари, рибари и сви чији живот зависи од мора и воде. Некада се на свим хришћанским лађама налазила икона Светог Николе, а он се нарочито празновао дуж Јадранског и Средоземног мора. Кажу да су га чак и турски лађари поштовали. Уочи Светог Николе, око 4 часа после подне, свака лађа, ма где да се нашла, стане и баци сидро; а на дан Светог Николе, сви лађари би се лепо обукли, истакли заставе на броду, пуцали из топова, па пошто би се помолили Светом Николи, цео дан би прослављали и частили се. Тек кад прође дан славе, сутрадан би настављали пловидбу. Српско паробродско друшво славило је Светог Николу. Кнез Милош Обреновић је славио Светог Николу по свим народним обичајима, а док је дизао славу, пуцали су топови и звонила црквена звона. По градовима и варошима Србије раширено је веровање да Св. Никола ноћ уочи свог празника, обилази децу која су била добра у току године и дели поклоне. Поклон обично оставља у дечјим ципелама. И данас многа деца чисте своје ципеле истављају их у прозоре, да би се ујутру, на Никољдан, силно обрадовала кад у ципелици пронађу поклон-дар Св. Николе. |
ПРИЧА О ТРИ КЋЕРИ
У Патари је живео угледан и имућан човек, са три веома лепе кћери. Њега задеси невоља да изгуби све своје богатство и нагло осиромаши. У очајању и беди, немајући шта да једе ни шта да одене, човек одлучи да своју кућу претвори у блудилиште а своје кћери у блуднице. Чувши за крајњу беду тог човека и његову злу намеру, свети Никола реши да му помогне. Поштујући речи јеванђелске да милостињу не треба чинити пред људима колико због рекламе, толико и ради жеље да не постиди човека који из великог богатства западе у беду, свети Никола одлучи да му своју помоћ пружи тајно.
Једне ноћи узе свети Никола велику кесу злата и неприметно је убаци кроз прозорчић у кућу несрећног оца. Нашавши сутрадан кесу са златницима, пресрећан и задивљен а не могавши да објасни откуда она ту, човек ово неочекивано доброчинство приписа Божјем провиђењу. Хвалећи Господа, он одлучи да сво злато које је добио да у мираз својој најстаријој кћери. Ускоро се она срећно удаде а свети Никола, чувши да је убоги човек поступио по његовој жељи и законитим браком сачувао кћер од греха, одлучи да исту милост учини и другој кћери.
И не прође много времена а отац на исти начин удаде и другу кћер. Уздајући се у Бога и у чврстој нади да ће Он збринути и трећу кћер, човек реши да сазна кога то тајног добротвора Бог шаље са златом. Једне ноћи, бдијући крај прозорчића, човек зачу звекет убаченог новца и потрчавши за непознатим, препознаде у њему свима знаног светитеља и избавитеља. Пресрећни отац паде к његовим ногама, поче их целивати и казивати речи хвале, али свети Никола га подиже са земље и закле да док је жив никоме не каже шта је с њим било.
У Патари је живео угледан и имућан човек, са три веома лепе кћери. Њега задеси невоља да изгуби све своје богатство и нагло осиромаши. У очајању и беди, немајући шта да једе ни шта да одене, човек одлучи да своју кућу претвори у блудилиште а своје кћери у блуднице. Чувши за крајњу беду тог човека и његову злу намеру, свети Никола реши да му помогне. Поштујући речи јеванђелске да милостињу не треба чинити пред људима колико због рекламе, толико и ради жеље да не постиди човека који из великог богатства западе у беду, свети Никола одлучи да му своју помоћ пружи тајно.
Једне ноћи узе свети Никола велику кесу злата и неприметно је убаци кроз прозорчић у кућу несрећног оца. Нашавши сутрадан кесу са златницима, пресрећан и задивљен а не могавши да објасни откуда она ту, човек ово неочекивано доброчинство приписа Божјем провиђењу. Хвалећи Господа, он одлучи да сво злато које је добио да у мираз својој најстаријој кћери. Ускоро се она срећно удаде а свети Никола, чувши да је убоги човек поступио по његовој жељи и законитим браком сачувао кћер од греха, одлучи да исту милост учини и другој кћери.
И не прође много времена а отац на исти начин удаде и другу кћер. Уздајући се у Бога и у чврстој нади да ће Он збринути и трећу кћер, човек реши да сазна кога то тајног добротвора Бог шаље са златом. Једне ноћи, бдијући крај прозорчића, човек зачу звекет убаченог новца и потрчавши за непознатим, препознаде у њему свима знаног светитеља и избавитеља. Пресрећни отац паде к његовим ногама, поче их целивати и казивати речи хвале, али свети Никола га подиже са земље и закле да док је жив никоме не каже шта је с њим било.
