|
| ||||
ДИСЛЕКСИЈА
Дислексија је поремећај у учењу читања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха, систематске обуке, адекватне мотивације и осталих повољних едукативних психолошких и социјалних услова. Дислексија представља значајно неслагање између стварног (постојећег) и очекиваног нивоа читања у односу на ментални узраст (Голубовић, 2000). Са дислексијом се често испољава и дисграфија (сметње у писању) и дискалкулија (сметње у рачунању).
Како да је препознамо?
Неки од симптома који се јављају код поремећаја читања су:
-немогућност запамћивања слова;
-честе замене вокала унутар речи;
-замењују слова која су слична по облику;
-замењују слова која су фонетски слична (б-п, д-т, г-к, м-н итд.);
-застоји пред почетак речи;
-читају слово по слово или сецкају на слогове;
-понављање слова или слога;
-прескакање кратких речи (везника, предлога...)
-прескачу слова, речи и редове;
-непоштовање ортографских правила (зареза, тачке);
-споро и несигурно читање;
-неразумевање прочитаног, због чега имају тешкоће у доношењу закључака;
-замењује, изоставља и додаје слова и слогове унутар речи (он-не, је-еј, ми-им,брод - бород, брада - барада, добар – обар, врата – трава, нови – вино...)
ДИСГРАФИЈА
Дисграфија је поремећај у учењу писања или стицању способности писања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха, одговарајуће едукације и социјалних услова. (Голубовић, 1998).
Како да је препознамо?
Симптоми дисграфије су:
-недовољно уочавање разлика између слова сличних по облику, због -чега долази до њихове замене;
-тешкоће са запамћивањем слова;
-изокретање на супротну страну, изокретање горе-доле;
-писање с десна у лево „огледалско писмо“;
-неуредан рукопис;
-текст је лоше постављен у простору, без јасно одређених маргина;
-редови су уломљени, таласасти и/или силазе косо;
-речи су између себе стиснуте или је простор између њих неуједначен;
-честа су исправљања слова доцртавањем делова слова „ретуширана“;
-слова су угласта, округлине су спљоштене;
-слова се не надовезују, него се често сударају, једна належу на друга;
-слова су нескладно велика или јако мала, величина слова варира у дужим речима;
-слова претежно пише у средњој зони;
-замењивање сличних слова, како графички тако и фонетски слична слова;
-уметање и изостављање слова (као и у читању);
-извртање редоследа слова (као у читању);
-писање две или више речи заједно.
Дислексија
Деца са дислексијом и дисграфијом могу испољавати и сметње у математици:
• огледалско писање бројева;
• ремећење облика геометријских фигура (фигуре често имају "ужи" у сваком углу);
• линија остаје отворена приликом цртања неког облика;
• сметње у репродуковању запамћених фигура и ликова;
• задатке на дну странице решавају много лошије него на почетку/врху странице;
• записују једно, а читају нешто сасвим друго;
• сметње у записивању бројева и рачунању;
• сметње у свим задацима који захтевају манипулисање ситним предметима (грешке у бројању у почетној фази учења аритметике);
• сметње у разврставању предмета према облику, величини, боји и др.
Погрешке у читању и писању бројки:
замењивање бројки у хоризонталном смеру, нпр. 45 уместо 54;
замењивање бројки у вертикалном смеру, нпр. 6 уместо 9 или 63 уместо 93;
замењивање једне бројке двоцифреног броја, нпр. 63 уместо 68;
погађање или погрешно читање/писање обеју бројки, нпр. 65 уместо 47.
Не би се могло тврдити да је било који симптом специфичан за дислексију и дисграфију, и да се слични симптоми не јављају повремено код сваког ученика. Већина наведених симптома може се појавити код великог броја деце која немају дислексију/дисграфију, што често збуњује родитеље и учитеље. Међутим, основна је разлика квантитативна и квалитативна. Симптоми код особа с дислексијом и дисграфијом су бројнији, јаче изражени и дуго трају.
Шта није дислексија и дисграфија?!
- Деца која долазе из средине која им не пружа довољну стимулацију за развој вештина потребних за стицање способности читања и писања - педагошки запуштена деца.
- Деца која су у фази почетног читања и писања често била одсутна из школе због болести и сама не могу надокнадити пропуштено.
- Деца која су "психички одсутна" иако редовно похађају наставу; узроци могу бити различити (емоционалне сметње због ситуације у породици - пресељења, развода родитеља... ).
- Недовољно "зрела" деца којима је темпо одвијања наставе пребрз, а методички поступци не одговарају њиховом когнитивном стилу.
- Деца са блажим пасивним или активним поремећајима у понашању - у отпору су или агресији и чим се уклони узрок таквог понашања, резултати у раду су бољи.
ШТА и КАКО ДАЉЕ?
Дијагностику и третман дислексије, дисграфије и дискалкулије врши искључиво дипл. дефектолог – логопед. Третман се спроводи индивидуално, уз сарадњу са учитељима, школским психолозима и родитељима.
Логопед представља главну карику у ланцу: ученик – логопед – школа – породица.
Симптоми дислексије
везани за учење и едукацију:
• спори и несигурни у читању (посебно гласном)
• сметње у разумевању прочитаног, а тиме и доношењу закључака
• сметње у декодирању нових речи, терминологије, чињеница
• брзо заборављање наученог - тешко налажење нечег што су већ радили у књизи
• неодговарајуће стратегије похрањивања информација у дуготрајну меморију
• сметње у брзом писању (хватање белешки) - не могу слушати и писати у исто време
• сметње у самосталном писаном изражавању (формулисање идеје и концепта, употреба речника,
граматике и синтаксе)
• тешкоће у организацији учења, пројеката, базе података
• рукопис (неуредан, нечитљив)
• могућа „обртања“ приликом служења калкулатором
• тешкоће у генерализацији и примјењивању нових правила
• проблеми током рада у околини пуној буке или других подражаја
• потреба да им се информација каже више пута
• због спорог читања и слабијег разумевања стално су у временском „теснацу“
• обично имају сметње и у учењу страних језика.
Вид
• Облици и редослед слова или бројева изгледају промењени или обрнути (као у огледалу).
• Писање је неправилно или недоследно.
• Слова и бројеви изгледају као да се крећу, нестају, расту или смањују.
• Знаке интерпункције у реченици или велика слова су изостављени, занемарени или нису уочени.
• При читању или писању речи и слова изостављају, преиначују или замењују.
Слух
• Тешко чују неке говорне гласове
• Погрешно изговарају цх, тх или сх (у енглеском језику) или ч, ж, ш, љ, њ, џ
(у српском језику).
• Опажају ”лажне звукове и гласове”.
• Изгледа као да не слуша или не чује оно што је изговорено.
• Звукови су перципирани као тиши, гласнији, удаљенији или ближи него што у ствари јесу.
Равнотежа/покрет
• Вртоглавица или мучнина за време читања.
• Сметње у одређивању смера.
• Неспособност да се седи мирно.
• Сметње у писању.
• Сметње у равнотежи и координацији.
Понашање
• Хиперактивност (претерана активност).
• Хипоактивност (недовољна активност).
• Тешко учење математичких појмова.
• Тешкоће у стизању на време или у процени протицања времена.
• Претерано сањарење.
• Тешкоће у праћењу редоследа (постављање ствари у правилан поредак).
Са дислексијом се често испољава и
дисграфија (сметње у писању) и
дискалкулија (сметње у рачунању).
Деца са дислексијом и дисграфијом могу испољавати и сметње у математици:
• огледалско писање бројева
• ремећење облика геометријских фигура (фигуре често имају "ужи" у сваком углу)
• не довршавање цртања фигуре (линија остаје отворена)
• сметње у репродуковању запамћених фигура и ликова
• процедуралне грешке у писменим радовима
• задатке на дну странице решавају много лошије него на почетку/врху странице
• записују једно а читају нешто сасвим друго
• сметње у записивању бројева и рачунању
• сметње у свим задацима који захтевају манипулисање ситним предметима (грешке у бројању
у почетној фази учења аритметике)
• сметње у разврставању предмета према облику, величини, боји и др.
дисграфија (сметње у писању) и
дискалкулија (сметње у рачунању).
Деца са дислексијом и дисграфијом могу испољавати и сметње у математици:
• огледалско писање бројева
• ремећење облика геометријских фигура (фигуре често имају "ужи" у сваком углу)
• не довршавање цртања фигуре (линија остаје отворена)
• сметње у репродуковању запамћених фигура и ликова
• процедуралне грешке у писменим радовима
• задатке на дну странице решавају много лошије него на почетку/врху странице
• записују једно а читају нешто сасвим друго
• сметње у записивању бројева и рачунању
• сметње у свим задацима који захтевају манипулисање ситним предметима (грешке у бројању
у почетној фази учења аритметике)
• сметње у разврставању предмета према облику, величини, боји и др.
Ако дете испољава сметње
у читању и писању
треба:
- дозволити детету да користи прибор за писање који му највише одговара,
- дозволити детету да користи папир и/или оловке у различитим бојама,
- дозволити детету да пише онако како му је лакше (писано или штампано),
- дозволити детету да користи свеске са проредом линија по сопственом избору да би одржало р
ред/хоризонтални правац (нека деца пишу ситно да би маскирала своју неуредност или грешке у
изговарању слово по слово),
- уколико писање (графомоторика) и куцање на тастатури представљају детету изузетан напор онда
треба омогућити да користи програм за препознавање гласа.
Вежбе које треба примењивати код деце:
- ређање предмета по узору
- ређање предмета по запамћеном редоследу
- шарање у слободном простору
- омеђавање округлих предмета (динара, дугмади, фигура)
- провлачење линија од тачке до тачке
- цртање бојом преко линије узорка (воће, цвет, кћа, сто и сл.)
- цртање слова преко узорка
- проналажење сличних облика
- ређање сличних облика у истом правцу
- откривање погрешног правца
- прављење фигура по сећању
- прављење слова по узорку и сећању
- преписивање са узорка
- писање по сећању
- читање крупних слова, речи и текста
- постепено смањивање слова
- навикавање на нормалан текст
- дете треба своје мисли да изложи у главним цртама (запише на папир главне идеје)
- дете треба да забележи своје мисли на диктафону, а затим да их преслушају и запишу
- вежбање писања бројева и слова у ваздуху са покретима руке из већих зглобова чиме ће се
побољшати моторна меморија детета
- научити дете да правилно држи оловку и папир и правилан положај тела (јер је касније тешко исправити
лоше навике)
- дете треба чешће да проверава шта је написало, јер ће тако лакше увидети своје грешке него
одмах по завршетку рада
- дете треба да вежба писање кроз мање стресне активности (нпр. писање дневника, писање
пријатељима итд.)
- ако се дете умори треба да уради следеће:
* протресе руке брзо, али не насилно,
* протрља руке и сконцентрише се на осећај топлоте,
* палац доминантне руке нека стави на врх оловке коју држи том руком, и то исто понове и са
кажипрстом,
* нека стави дланове на столицу са прстима окренутим ка напред, затим нека се ослони на руке и
покуша полако да диже своје тело са столице,
* похвалити дете,
* охрабрити дете да буде стрпљиво.
у читању и писању
треба:
- дозволити детету да користи прибор за писање који му највише одговара,
- дозволити детету да користи папир и/или оловке у различитим бојама,
- дозволити детету да пише онако како му је лакше (писано или штампано),
- дозволити детету да користи свеске са проредом линија по сопственом избору да би одржало р
ред/хоризонтални правац (нека деца пишу ситно да би маскирала своју неуредност или грешке у
изговарању слово по слово),
- уколико писање (графомоторика) и куцање на тастатури представљају детету изузетан напор онда
треба омогућити да користи програм за препознавање гласа.
Вежбе које треба примењивати код деце:
- ређање предмета по узору
- ређање предмета по запамћеном редоследу
- шарање у слободном простору
- омеђавање округлих предмета (динара, дугмади, фигура)
- провлачење линија од тачке до тачке
- цртање бојом преко линије узорка (воће, цвет, кћа, сто и сл.)
- цртање слова преко узорка
- проналажење сличних облика
- ређање сличних облика у истом правцу
- откривање погрешног правца
- прављење фигура по сећању
- прављење слова по узорку и сећању
- преписивање са узорка
- писање по сећању
- читање крупних слова, речи и текста
- постепено смањивање слова
- навикавање на нормалан текст
- дете треба своје мисли да изложи у главним цртама (запише на папир главне идеје)
- дете треба да забележи своје мисли на диктафону, а затим да их преслушају и запишу
- вежбање писања бројева и слова у ваздуху са покретима руке из већих зглобова чиме ће се
побољшати моторна меморија детета
- научити дете да правилно држи оловку и папир и правилан положај тела (јер је касније тешко исправити
лоше навике)
- дете треба чешће да проверава шта је написало, јер ће тако лакше увидети своје грешке него
одмах по завршетку рада
- дете треба да вежба писање кроз мање стресне активности (нпр. писање дневника, писање
пријатељима итд.)
- ако се дете умори треба да уради следеће:
* протресе руке брзо, али не насилно,
* протрља руке и сконцентрише се на осећај топлоте,
* палац доминантне руке нека стави на врх оловке коју држи том руком, и то исто понове и са
кажипрстом,
* нека стави дланове на столицу са прстима окренутим ка напред, затим нека се ослони на руке и
покуша полако да диже своје тело са столице,
* похвалити дете,
* охрабрити дете да буде стрпљиво.
