Дошла у разред учитељица нова, донела са собом правила строга, и свима делила прекоре многе.
Увредила се Данијела мала. Сред разреда свога стала и рекла: "Ми нисмо сви исти, то је да се приповеда што грдите све одреда."
Постидела се тада учитељица нова: "Истина је то што кажеш, тако ми много помажеш. Хајде да се дружимо и разумемо. знам да то добро умемо."
ВАШЕ РЕЧИ
Речи ваше семе посејано у данима прошлим.
Речи ваше бисер нанизани За дане будуће.
Ја га чувам и негујем, мени Драго цвеће.
РАДОСНИЦЕ
Необичну песму створила учитељица од ђачких реченица, од њихових жељица, жеља њихових породица за све године нове за сваки Дан жена, за срећу, здравље и радост, успехе нове, остварење снова, од разгледнице ђака студената, војника... Каква предивна слика! Затим, колона дуга, њој добро знана имена. Недостаје рима, али је има, има!
УЧИТЕЉИЦА ЗАУВЕК
Дошла сам до краја учитељског пута. иза мене хиљада младих људи хиљада дечијих имена хиљада драгих лица.
Кажу: Учитељ учи децу! Ја видим једно лепо друштво: Оловка стара, Једна мала и једна велика рука Азбуку исписују: Заједно!
Жалим оног ко учитељ није био. Тај не зна када се враћају ласте, тај не зна како се тешко расте, како си са децом увек млад, колико треба ценити рад.
Учили сте ме да будем боља, да никад не будем само своја. били сте део породице моје, задиркивала сам ове своје: Ви нисте као мој Никола, Јована, Милан, Милица и друга моја деца! Видела се тада неверица. Била сам блага или строга, научили смо много тога: како је неслобода тешка, како се друг другу смешка, кад друга друг од себе брани. корисно нека теку дани.
Болела ме ваша туга, Срећила ме ваша срећа, Љутила ме моја грешка - увек ми је била тешка.
Па како сада да вам кажем збогом? Боље - крени напред и не осврћи се више, пред ким се светлост отвара суза се тешко брише.