Славу славимо додуше два дана раније (има ко може да утиче и на такво померање... ). Приредбу је спремио четврти разред са учитељицом, а и ми мали смо учествовали. Било је предивно, а снимци су са генералне пробе... Уживајте уз наш мали Светосавски програм :)
Приближила се и наша школска Слава. Коначно научисмо (ваљда :) ) ко је био Свети Сава. Некако највећи утисак остави то што није желео да буде принц, па уследише питања како? зашто? зар је могуће да стварно није желео?...Несхватљиво, а разумљиво што је то тако данас, у данашње време, тачније речено. Али, еуфорија око прославе нашег Дана, приредбе, првог јавног наступа пред публиком већом од одељења... Узбуђење на нивоу...нема се времена за друго... Славу славимо додуше два дана раније (има ко може да утиче и на такво померање... ). Приредбу је спремио четврти разред са учитељицом, а и ми мали смо учествовали. Било је предивно, а снимци су са генералне пробе... Уживајте уз наш мали Светосавски програм :)
Одморили смо се, напунили батерије и сад напред у нове победе! Наравно, духовитост нам не недостаје...
Решила сам да редовно пишем о "бисерима"...има их толико да могу несебично да их поделим са вама и да ми остане још који да се смејуљим заједно са мојим петлићима-првацима... :))) -Учитељице, изгубио сам око.... Насмејем се, знајући о чијем оку се ради и прокоментаришем: -Па ја једино да извадим своје да ти дам. (Дечији раздрагани смех.... ) -Али, пилетово око, исекао сам га и сад га нема...Одштампајте сад само око... :))) -Учитељицеееее, нема ми је оловка....узела ми Анастасија... -Јеси сигуран да ти је она узела, видео си? -Ама, моја оловка је код ње! -Па имамо исте оловке...- каже Анастасија. -Па одакле ја знам да имаш оловку као моју, сад па морам да је тражим...Уфффф... :))) Ближи се школска слава, па да научимо нешто о нашем Светитељу Сави. Питам: -Знате ли ко је Свети Сава? -Како ко је? Па онај горе изнад табле... :))) -Ја не могу више да пишем данас... -Зашто? Досадно ти је да пишеш? -Ма не, распуст је трајао дуго, сад треба да се навикнем опет... :))) наравно...наставиће се... :) Понекад, мада ретко, деси се да у одељење уђем без осмеха, мало уморна, некад забринута, понекад прехлађена...али...да изађем без осмеха...нема шансе!
Бомбардовани са милион чињеница, информација, података, одредби, наредби, правила понашања, још првих недеља у школи, моји мали прваци скоро да су све то помешали у својим главама... Ни не слутимо како то "сипање" у њихове мале главе делује на њих саме... На часу енглеског језика, један од Паметњаковића, после наставничиног уводног слова да отворе књиге, пита мудро: - Наставнице, а је л да отворимо уџбеник или следбеник??? :))) Смрзнути седимо у учионици без грејања, цртамо сви по мало, седимо у јакнама, очигледно треба да идемо кући што пре, кад...уследи питање: -Учитељице, кад идемо кући? -За пет минута се завршава час и идемо. - Оооооо, а је л можемо бар још ДВА часа да имамо??? :))) Један од првака никако да научи да напише слово Ж. Дува, зноји се, брише по свесци, мрља, брља... Прилазим и покушавам да помогнем, а он ће сав узбуђен: -А је л важи ако га сад напишем једном добро да ме више не тераш данас да пишем??? :))) -Учитељице, а је л ти знаш шта је то пирсинг? Наравно, одговарам да не знам, само да чујем мудро објашњење: -Не знам. Можеш ли да ми објасниш шта је то... -Ја ћу ТО да ставим на језик, па да видим како изгледа кад се љубим... :))) (напомињем да је већина "бисера" са самог почетка нашег дружења ове прве године, тако да смо искључиво морали да будемо на ТИ, док једва некако научисмо да је учитељица множина илити ВИ...) :))) НАСТАВИЋЕ СЕ... :) У моје време... Ооооо, како сам била сигурна да никада нећу изговорити ове речи неком млађем од себе. Тако су ми парале уши кад сам била дете, па девојчурак, па девојка... Али, дође то време које, на жалост, ја не разумем, као што моје време нису разумели моји "маторци"... Вратих се са родитељског састанка сва у чуду, тужна и збуњена... Да, све су петице у књижици, али и доста тога остаде у ваздуху што нисам никако могла да разумем. Разредна само што није заплакала на крају састанка. Већ дуже време покушава да од тог јако "несташног" одељења направи уједињену групу која ће схватити шта је другарство, шта је помоћ, разумевање, дружење пре свега. Изгледа, узалуд... И сад, није проблем да се све сведе на то како је у друштву расуло, како су деца збуњена, многа и подржавана од родитеља и онда кад нису у праву, или тотално занемарена, па се сама старају о себи како стигну, док родитељи јуре за послом, обавезама, да обезбеде најосновније за живот...Како другачије објаснити толику агресивност, завист, бес... како објаснити смех кад неко од другова добије слабу оцену, ироничне надимке, ни мало налик на оне наше некадашње, које смо прихватали са осмехом... Ко греши? Где грешимо? Какве то људе правимо од своје деце?... Зашто родитељске састанке посећују само родитељи који немају проблема са децом? Где су остали? Шта им је то прече од рођене деце? ...А ми смо се играли, умели да чувамо тајне, да преписујемо на часовима не правећи разлику коме даље иде папирић са решењем, да сви заједно побегнемо са часа без изузетка и сви сносимо последице због тога, наравно...подједнако, умели смо и да "гинемо" једни за друге, да навијамо, да помогнемо онима који нису могли или имали...али не тако да то буде са висине, саркастично, надмено...не, не, не...где се то изгубило у овом лудом XXI веку??? Ко је крив што нам деца немају најбољег друга до краја осмогодишњег школовања? А ако и имају, не могу да се ослоне на то другарство увек и у свакој ситуацији... Зашто?... Имате ли времена да се осврнете око себе и погледате нашу децу? Имамо ли времена да их научимо ономе са чим смо се ми родили? ..................................................................................................... Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Божић...дан када се празнује у нашој малој Србији Велики Празник. Празнује се од срца и са вером! Знајући да моји мали ђаци не познају баш најбоље наше старе обичаје за овај велики Дан, оставићу им овде на читање мало православно штиво. Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Верујем да је већина мојих првака позвана да прва наврати у кућу као положајници, јер ко би се противио да му неко тако мио, паметан и добар уђе први у кућу на Празник. :) Положајник - На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај". Сећам се да смо сви у кући били посебно расположени када се ломила чесница. Нисмо се баш трудили да нађемо новчић, али је моја нана имала обичај да већ унапред подели унуцима по парче где се он налази. А то значи да је малко "преправила" обичаје и стављала два, уместо једног новчића...за унуке... :) а додавала је и гранчицу дрена, зрно пшенице, кукуруза...и за сваку симболичну такву мрву умешену у чесницу имала је своје објашњење. :) Рано ујутро на Божић после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се "Оче наш". Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу. (напомена: објашњења о Божићу преузета са сајта Српске Православне Цркве http://www.spc.rs/ ) НЕКА ВАМ НАЈЛЕПШИ ПРАЗНИК ДОНЕСЕ БЛАГОДАТ И СРЕЋУ! ХРИСТОС СЕ РОДИ, ДОБРИ ЉУДИ!!! И када свеца славио И када школу правио И кад се у чуду чудом бавио Деца ти се рађала Народе српски! АМИН! Љ.Р. |
Аутор блогаучитељица Данијела Стефановић, проф.разредне наставе у ОШ КАТЕГОРИЈЕ
All
Архива:
December 2017
|