Blog Archives

САЊАР

30/8/2013

- Ма све ти је то лепо, али постоји живот и ван твоје учионице. Много их ти љуљкаш и мазиш... Све је код тебе лепо и лако... Шта ће кад их пустиш да оду? – сасула ми је, онако, рекла бих врло пажљиво, моја драга сестра-тетка, која редовно прати догађања на сајту и дешавања у мојој учионици, мом малом парчету космоса...
Хм...па добро, мислим ја, делимично си у праву... Учим их да воле, да се друже, да не лажу, да помажу једни другима, да певају, играју, радују се, да раде и лако уче, да што лепше и креативније мењају свет око себе и још важније У СЕБИ... Грешим ли? Ако им не буде лепо док су мали, кад ће? Ако им код куће фали нешто, треба да знају на свој начин да то некако надокнаде...рецимо безусловном љубављу, што да не?
Боже, па ја сам само сањар... Ал` шта вреди да ми то говоре, ја сам опет и даље, увек то исто...
И знам ја за тај свет ван моје учионице, чула сам...причају о њему често, све чешће... Ал` шта вреди, кад сам наглува...на оба ува, јесте...
Ето... Нек ми суде! Али не дозвољавам свима! То могу само моји ђаци, моја деца, кад их пустим да оду даље...у тај свет о коме ми причате... :)

Comments

ПОКЛОНИ СЕ И ПОЧНИ... :)

26/8/2013

Comments

Да би почела нова школска година треба много труда! Треба доста напора, пуно муке, у огромним количинама вриштања... Да, да...
Треба напора да се све радости распуста, безбрижне игре и трчања понесу и донесу у учионицу.
(А могу ли да стану на тако мали простор?)
Треба се дооооброооо помучити и унети осмехе, поскоке, зујања, зврндања и најважније-чист птичији ваздух! Све то пренети ОБАВЕЗНО! Како? Па потрудите се драги моји другаци! Учили смо целе прошле године колико је важно да организовано и заједничким снагама обавимо све задатке који нас чекају!
Е, ово је први те врсте у новој школској години!

Са срећом ми доскакутали
у наш мали део свемира!
Чекам вас, са осмехом, наравно!

Comments

Једноставно, само БУБАМАРА :)

20/8/2013

Comments

Бубамара је наааајлееепшааа буба на свету!

Добро, можда не баш најлепша, али најбоља!

Хм, па добро....има бољих, али она је посебна... јесте, посебна је апсолутно... Мени је посебна, ето.... Некако је неодољива, мила, драга, срећна!

Срећна буба, то значи њено име у преводу на дечји језик!

Бубамарама ноћу кад спавају нестају тачкице (тако каже песник), а ја мислим да им и дању понекад нестане покоја тачка. На пример кад одлете са врха дечијег прстића, кад зажмуре да одморе очи од сунца, кад се оклизну са цвета и бупну на траву.... Тачке се тако трапаво скотрљају, али се брзином светлости врате на своје место, или можда не баш на своје, али врате се сигурно.

Јесу ли тачке тешке за бубамарина леђа? Хм, можда мало и јесу, па тако неке лењивице и не носе своје тачке са собом. Оставе их поред кревета код куће. Тамо су безбедне. Тачке, не бубамаре.

Оне не могу дуго да се задрже на једном месту. Срећу треба поделити свима. Зато оне рашире своја удуплана крилца и лете. Не лете дуго, да би могле да слете на сваки прст, на длан, на косу, цвет...

Ма, ако ми не верујете, пружите руке и подигните их високо, високо до звезда и...бубамара ће се за трен ока створити да вам развеже усне у осмех.

Часна реч! Часна бубамарска реч! :)

Comments

БУМЕРАНГ :)

4/8/2013

Comments

Кад год се мој млађи младунац пожали да га нешто боли, а ја верујем да није ништа озбиљно, спремно му одговарам РАСТЕШ, НИЈЕ НИШТА СТРАШНО. Малко се љутне што његовој "муци" не поклањам довољно пажње (а можда је баш и настала да привуче исту), али се на томе заврши. Ни сама свесна због чега, кад касније анализирам, схватам да на тај начин желим да њега не оптерећујем том боли, а посебно да не дозволим себи да развијам бујну мајчинску машту о кознакаквим узроцима постојања бола на неком месту, јер "не дао ти Бог шта ти мајка мисли"... И тако брже прође мука... Ал` настаде други проблем. Кренуше један с другим да се надвикују кад се одеру на игралишту, у дворишту, кад их уједе нека буба па се зацрвени, НИЈЕ ТИ НИШТА, САМО РАСТЕШ! Смејуље се кад мине бол, ал` се Бога ми и посвађају због коментара. Тако, заборављајући на мој "начин" изражавања кад заболи...пожалим се једном да ме страшно боли глава, па ћу морати код лекара...кад ти долете до мене мудра реч.... "Мама, не дижи галаму, не треба ти доктор! Није ти ништа, РАСТЕШ!" :)))
И, ето, на вама је да верујете или не, али осмех који ми прекри лице био је од велике помоћи да бол прође...тек тако... :)

Comments

САЊАР

ПОКЛОНИ СЕ И ПОЧНИ... :)

Једноставно, само БУБАМАРА :)

БУМЕРАНГ :)

Аутор блога

КАТЕГОРИЈЕ

Архива: