Добро, можда не баш најлепша, али најбоља!
Хм, па добро....има бољих, али она је посебна... јесте, посебна је апсолутно... Мени је посебна, ето.... Некако је неодољива, мила, драга, срећна!
Срећна буба, то значи њено име у преводу на дечји језик!
Бубамарама ноћу кад спавају нестају тачкице (тако каже песник), а ја мислим да им и дању понекад нестане покоја тачка. На пример кад одлете са врха дечијег прстића, кад зажмуре да одморе очи од сунца, кад се оклизну са цвета и бупну на траву.... Тачке се тако трапаво скотрљају, али се брзином светлости врате на своје место, или можда не баш на своје, али врате се сигурно.
Јесу ли тачке тешке за бубамарина леђа? Хм, можда мало и јесу, па тако неке лењивице и не носе своје тачке са собом. Оставе их поред кревета код куће. Тамо су безбедне. Тачке, не бубамаре.
Оне не могу дуго да се задрже на једном месту. Срећу треба поделити свима. Зато оне рашире своја удуплана крилца и лете. Не лете дуго, да би могле да слете на сваки прст, на длан, на косу, цвет...
Ма, ако ми не верујете, пружите руке и подигните их високо, високо до звезда и...бубамара ће се за трен ока створити да вам развеже усне у осмех.
Часна реч! Часна бубамарска реч! :)