Он склапа пријатељства. Јача их. Буди љубав. Чува је… Његово величанство – ЗАГРЉАЈ!
Иако има статус пожељног зачина свакодневице, понекад га склонимо у фиоке, па тек када западнемо у озбиљну кризу, распишемо „потерницу“ за њим. Хтели би инстант решење у инстант времену. Али, у дану који траје 24 сата, нама је потребно грлити се бар шест минута или разменити најмање осам загрљаја. Зашто? Зато што тек тада можемо рачунати на све оне привилегије које нам додир може пружити.
Здравље чува под контролом
Ако сте помислили да је теорија о загрљају као протутежи болу – мит, ту су научници да вас разувере. Студије уверљиво бране тврдњу да су додири мелем за сва болна места. Шведски истраживачи објашњавају да је чак и утешна рука на рамену у тренуцима кризе врло делотворна, јер кад год нас неко благо додирује, грли или мази покрећу се живчана влакна на нашој кожи која делу мозга задуженом за осећаје шаљу информације да смо сретни.
Активирањем тзв. Ц влакана заустављају се сва остала која би могла пренети поруке о боли, па остаје само осећај чистог задовољства.
– Ако посматрате неког ко нежно милује и грли другу особу или мајку која грли дете, имајте на уму да су ти покрети резултат активирања „Ц влакана“, а она су основа доброг васпитања – каже професор Францис Мек Глон, који их је открио. – Једно истраживање је показало да пацијенти боље подносе лоше вести, ако их доктор приликом извештавања додирне.
Уосталом, свима би нам добро дошло што више загрљаја и нежности.
И психолог Јасна Тинтор тврди да додир има благотворан утицај на физичко и ментално здравље.
– Током размене загрљаја, мишићи се опуштају и тако се ослобађа сва накупљена тензија у телу, а живчани састав се враћа у баланс – каже Јасна. – Ово подстиче бољу прокрвљеност, чиме се ублажава бол. Не заборавимо и да је додир важан за јачање имунитета, што је поготово важно у сезони вируса и грипа.
Аустралијско истраживање на челу са др Ентони Грантом, психологом с Универзитета у Сиднеју, показало је да загрљај ослобађа окситоцин, хормон који покреће осећај сигурности и снижава ниво кортизола, чиме се смањују доживљаји стреса, тескобе и усамљености. Осим тога, додири регулишу крвни притисак и штите срце, па их многи стручњаци преписују као терапију.
Љубав нас чини јачим
„Загрљај значи: ти ме не угрожаваш, не бојим се бити тако близу тебе, могу се опустити, осетим се као код куће, заштићен сам и неко ме разуме. Традиција каже да сваки пут када неког искрено загрлимо, добијемо још један дан живота“. Ово су речи књижевника Паула Коеља, које се само наслањају на научно доказане теорије о величини загрљаја.
Подаци истраживања из Сјеверне Kаролине показали су да када би се заљубљени пар грлио на сваких 20 секунди током сусрета, ниво окситоцина би се значајно повећао, а ниво хормона стреса смањио.
– То се догађа зато што загрљај зрачи осећај подршке, а у том случају долази до појачаног лучења окситоцина, мада су његови учинци већи код жена – каже вођа истраживања др Kарен Грифин.
Познато је да сваки човек има потребу разменити бар осам, а најбоље би било 13 загрљаја дневно, али да то већина не чини. Зашто је важно да се грлимо?
– Зато што додир гради поверење међу људима, јача осећај сигурности и безбрижности, утиче на развој самопоуздања. Он нам помаже да се осећамо вољено и поштовано, да знамо да смо некоме потребни, као што је неко потребан нама. Сваки тежак тренутак може се заборавити у загрљају родитеља, пријатеља, партнера, али ми се често стидимо некоме на такав начин притрчати у помоћ или одбијамо да нас други утеше додиром – истиче Тинторова и додаје да јој се чини да смо изгубили ту културу грљења, што је погрешно, јер смо се одрекли нечег што је вишеструко делотворно.
Саговорница каже да је додир снажнији чувар љубави од пољупца, јер ствара дубљу блискост међу партнерима, па апелује да се парови грле што више и што дуже.
– Ако већ имате с ким размењивати ту врсту нежности, немојте бити шкрти и не дозволите партнеру да шкртари у томе. Постоје људи који ће вам рећи да се не воле грлити, али верујте ми, то није природно. Они вам тиме шаљу поруку да су несигурни, да их је неко повредио или да се поред вас не могу опустити и „оголити“ – објашњава психолог.
Суштина загрљаја је и да нас научи да љубав није једносмерна, већ двосмерна улица, па онолико колико смо спремни дати, толико ћемо и добити.
– Али, то не значи да требамо правити рачуницу колико смо пута у току дана неког загрлили, него да увек имамо на уму да ако ми никога не грлимо, тешко да ће неко пожелети да грли нас. Зато је важно да емитујемо енергију топлине, а не дистанце – поручује Тинтор.
ДУЖИ ЗАГРЉАЈ – ВЕЋА СРЕЋА
* Просечан загрљај траје 9,5 секунди.
* Људи у просеку проведу 12 сати годишње грлећи се.
* Студије показују да ђеца коју родитељи од рођења недовољно грле, касније науче читати или ходати и теже се боре са стресом тијеком живота.
* Стручњаци тврде да везе у којима је загрљај изузетак, а не правило, имају далеко краћи рок трајања.
* Истраживање проведено на Универзитету „Еморy“ показује да загрљај има моћ да санира сваку емоционалну рану, поготово ону коју покреће осећај да смо сами, усамљени, остављени.
* Дужи загрљај подиже ниво серотонина, хормона одговорног за добро расположење и осећај среће.
* Додир може бити замена за смех и медитацију јер нас, како тврде научници, учи да живимо у тренутку, препуштамо се животној енергији и правилно дишемо.
текст преузет са:
http://pozitivanstav.com/zagrljaj-mocniji-od-osmijeha-snazniji-od-rijeci-intimniji-od-poljupca/