Пролете четири године нашег дружења. Чуде се и они око нас, а камо ли ми сами. Одоше, као да их је неко одувао. Нека. Нек иду. Остаће нам да памтимо најблиставије тренутке и оне мање сјајне, па и оне када је било тешко...баш тешко... Много тога смо проживели заједно. Ма није ово било само школовање. Било је све, само не обично.
Учили смо кроз осмех, игру, забаву, дружење... Радили по групама, у тиму, у пару, код куће и у школи, у библиотеци, кабинетима, на нашој школској пољани... Радили смо...није да нисмо, али смо и путовали, дружили се, расли заједно, играли се...много се играли...
Надам се да ћете се бар понекад сетити неке моје речи изречене у најбољој намери, да вам осветли пут, да вам бар мало олакша и помогне... Верујем, иако се понекад разочарамо у нешто у шта смо веровали ... и даље верујем у то, и непоправљиви сам идеалиста.
Учили смо једни од других, храбрили се, помагали, волели... Наставите да помажете једни другима, да негујете другарство које сте понели из ових клупа и да браните и чувате једни друге. Не дајте да вас било шта и било ко промени.
Будите добри људи као што сте одувек добра деца!
Ваша учитељица