Једном давно, док сам још студирањем покушавала да одгонетнем све тајне учитељског заната, дошла сам у конфликт, тачније започела расправу са професором кога сам изузетно ценила и чије ми је мишљење веома значило, а предавао је предмете које сам обожавала.
Сукобили смо се око оцењивања ученика. Он заговарао идеју (из литературе коју смо користили, дабоме) да из деце треба извући највише тако што ћете оног ко може више и боље, оценити нижом оценом, да би га на тај начин подстакли на рад, натерали да да свој максимум. А ја сам била упорна у настојању да објасним да то није у реду. Они што лакше и брже савладавају одређено градиво нису због тога "криви" и не треба их кажњавати... Да не помињем да смо "свађу" наставили и на испиту, јер сам игром случаја извукла баш то питање и због тога из омиљеног предмета добила оцену за један нижу од оне за коју сам била убеђена да знам. :) Можда је професор и тада на мени испробавао своју методу да извуче максимум мог знања...не знам, није успео да ме убеди. :)
Прошле су године...професора више нема, а мени је жао што не могу да му кажем да је донекле ипак био у праву. Са искуством које сам стекла све сам вештија у навођењу малих мудрица да дају свој максимум, да се потруде и да одраде боље него што мисле да могу. Као и многи други учитељи користим рад по нивоима, довијам се кроз разне методе и облике рада за које им је потребна логика, сналажљивост, интелигентно размишљање и долажење до решења. Лепо је радити са таквом децом. Не смањујем им оцене, али им увек саопштим да могу на други начин, много боље. И успевају тако да моје мишљење и докажу.
Ових дана имали смо тест из књижевности, кроз књижевне родове и врсте, ликове, поуке, особине ликова из дела које смо радили од почетка школске године (избор, наравно, не сва дела). Други су разред, можда мислите да је то превише... Моје паметнице су показале да није. Наравно, нису сви урадили савршено и максимално, али јесу таман толико колико је у њиховој моћи и довољно за њихове индивидуалне способности и ниво знања. Задовољна сам постигнутим! :)
Сукобили смо се око оцењивања ученика. Он заговарао идеју (из литературе коју смо користили, дабоме) да из деце треба извући највише тако што ћете оног ко може више и боље, оценити нижом оценом, да би га на тај начин подстакли на рад, натерали да да свој максимум. А ја сам била упорна у настојању да објасним да то није у реду. Они што лакше и брже савладавају одређено градиво нису због тога "криви" и не треба их кажњавати... Да не помињем да смо "свађу" наставили и на испиту, јер сам игром случаја извукла баш то питање и због тога из омиљеног предмета добила оцену за један нижу од оне за коју сам била убеђена да знам. :) Можда је професор и тада на мени испробавао своју методу да извуче максимум мог знања...не знам, није успео да ме убеди. :)
Прошле су године...професора више нема, а мени је жао што не могу да му кажем да је донекле ипак био у праву. Са искуством које сам стекла све сам вештија у навођењу малих мудрица да дају свој максимум, да се потруде и да одраде боље него што мисле да могу. Као и многи други учитељи користим рад по нивоима, довијам се кроз разне методе и облике рада за које им је потребна логика, сналажљивост, интелигентно размишљање и долажење до решења. Лепо је радити са таквом децом. Не смањујем им оцене, али им увек саопштим да могу на други начин, много боље. И успевају тако да моје мишљење и докажу.
Ових дана имали смо тест из књижевности, кроз књижевне родове и врсте, ликове, поуке, особине ликова из дела које смо радили од почетка школске године (избор, наравно, не сва дела). Други су разред, можда мислите да је то превише... Моје паметнице су показале да није. Наравно, нису сви урадили савршено и максимално, али јесу таман толико колико је у њиховој моћи и довољно за њихове индивидуалне способности и ниво знања. Задовољна сам постигнутим! :)
RSS Feed
