Знам да је тешко приближити се растанку са учитељицом, другарима, школом која им је била истински и топли дом. Знам и да је било тако лако, лепо и веома пријатно долазити у познату учионицу, причати са женом коју воле и која их разуме. Сада, идемо даље! Морамо. :)
Као ваша искрена другарица, ваша подршка и ваша и учитељичина пријатељица за сва времена, тражим од вас да будете БАШ ОНАКВИ као што сте и до сада били - сложни, добри, јаки! Изненађење које јој припремамо мора да буде успешно! И биће! Дајте све од себе да јој се заједничким снагама на најлепши могући начин одужимо за све лепе тренутке које вам је подарила, за понеку грдњу из најбоље намере, за шале, за љубав коју сте итекако осетили! Она то заслужује и ви то добро знате. :)
Зато, драги моји другари, наставите да блистате својим успехом, својим осмехом, радошћу. Нема суза, нема бриге, нема посустајања, идемо напред! Тек вас чекају лепи и мање лепи растанци, битке које морате и треба да добијете.
Увек својим ђацима у оваквим тренуцима кажем да не спуштају крила, да лете право према циљу који желе и који им је најважнији поред љубави коју ће делити са свима који вреде. То исто, данас кажем и вама!
Подржите своју учитељицу и покажите јој колико сте дорасли, како сте велики и јаки да заједно, уједињени наставите даље. А она ће увек бити ту за вас, само неколико метара од школе, у дворишту пуном цвећа. Махнуће вам кад кренете и кад се враћате из школе. Биће ту да вас саслуша и посаветује. То је немерљиво богатство које ћете имати и ви и она одласком из наше мале школе.
Будите захвални и радосни. У њеном срцу су ваша срца, а ваша генерација ће јој остати у најлепшем и најдужем сећању, то добро запамтите! :)