Драги Вуче,

     Много сам ти захвалан на свему што си учинио за наш народ. Хвала ти што си нам омогућио да лако научимо да читамо и пишемо. Пренео си нам и сачувао све оно што си знао и за шта си сматрао да је најбоље у нашем народу. Хвала што си нам отворио пут у светлу будућност уз мудрости и непроцењиво народно благо. Захваљујући темељима које си ти поставио ми смо слободан, културан народ који има своје корене, за које зна цео свет. Увек си се борио само једним оружјем, а то је перо. То ме посебно радује.
     Много сам поносан што припадам овом народу, чији си ти део заувек.

                             С поштовањем, Давид  Јанковић

                                          Давид Јанковић, 3. разред

 

 (Увек сам волела да ми читају, а затим да и сама читам песме. Прве песме које су ми се много допале биле су песме Јована Јовановића Змаја. Због тога пишем писмо овом великану.)

                                      Јоване,

    Много ти је лепа песма о материној мази. То је прва песма коју сам научила уз помоћ сестре. И данас је читам у породици кад смо сви на окупу. Причамо о песми и упоређујемо ко је већа маза, моја сестра или ја. Онда се прича настави и међу мојим родитељима. Хвала ти на томе што твоја песма спаја и весели моје укућане и мене.
   Волим и све остале твоје песме, јер је у њима описано детињство.
   Хвала ти на лепим песмама које си посветио нама, деци, да их читамо, учимо и волимо.

                                                           Твоја Анастасија

                       Анастасија Стаменковић, 3. разред

 
 

                        Драги велики Вуче,

        Пишем Вам ово писмо у знак захвалности зa све што сте учинили за све нас.
     Ви сте први човек који је на најлакши начин успео да састави азбуку и описмени свој народ. Познати сте као значајна личност у нашем народу и у нашој књижевности.
     Док сам била у првом разреду и учила слова, увек сам се сећала Вас и Вашег портрета изнад табле. Као да сте нас мале док пишемо и читамо посматрали са љубављу и поносом.
    Драго ми је да сам Вам се обратила, па макар и писмено, и примите пуно поздрава од ученице трећег разреда, Анђеле.

                                  Анђела Цветановић, 3. разред

 

                          Драги наш Вуче,

      Сматрамо те великим и једним од наших највећих људи који је својим знањем допринео стварању српског језика, онаквог какав је данас.
      Твоје име, Вук Стефановић Караџић, знају све генерације, а знаће га још многе, јер си ти тај који нам је олакшао учење језика и слова. Твој рођени Тршић данас обилазе многи туристи и деца и то само због тебе. Волела бих да чујем како си научио да читаш и пишеш Да ли ти је било тешко да чувајући овце и козе, сам учиш слова која су тада постојала? Да ли ти је било жао што те нису примили у гимназију јер си био стар за ту школу? Да ли ти је било тешко када си остао без ноге и ходао уз помоћ штуле? Знам да си живео веома тешко, да ниси имао ни за хлеб... Жао ми је што си ти, човек кога слави данас цела Србија, живео толико тешко. Знам да си све постигао својим трудом, радом и залагањем. Ништа ти није било тешко да урадиш за свој народ. Учио си, писао, стварао за своју Србију.
      Због свега тога Вуче, желим да ти одам велико признање и да ти се захвалим, јер да није било тебе, не би било ни овог писма упућеног највећем српском великану књижевности. Без тебе српска слова не би била таква како данас изгледају.
                 Хвала ти од срца, воли те Емилија.

                                  Емилија Срећковић, 3. разред

 

                            ПИСМО ВЕЛИКАНУ

             Мало је народа у свету који могу да се похвале таквом историјском личношћу као што сте Ви, Свети Саво.
             Питам се какав сте човек били Свети Саво. Волела бих да знам - зашто сте се одрекли своје круне и замонашили? Да ли сте волели децу? Толико питања имам без одговора.
            Драги наш Свети Саво, да ли знате да сва деца певају песму о Вама, химну који сваки Србин зна? Мора да сте били висок и леп човек, учтив, поштен, чим сте нам највећи симбол у свету. Зашто сте свој живот посветили Богу?
            Много питања имам за Вас, зато Вам шаљем ово писмо као знак да нисте заборављени у нашем крају и да вас цео народ воли.

                                                                                  Ивона

                                               Ивона Динић, 3. разред

Тај кутак је увек у отвореним, веселим и изражајним бојама, пун играчака, јастучића различитих боја и облика. Пошто малишан то види чим се роди није ни чудо што се веома брзо упознаје са основним облицима и бојама.

Када први пут узме оловку у руке и нацрта први цртеж то увек бива у управо у основним облицима: круг, квадрат, троугао. Познато је да дечји цртежи много говоре о малом човеку, као и његовом доживљају себе и околине и често су први и сигуран сигнал да су неки односи у породици у нескладу или, наравно складу.

Дете је у првом тренутку апстрактни сликар, јер у својим цртежима не обликује предмете по сличности, већ то ради нагонски експресивно и спонтано шара, а уколико се и пронађе нека сличност, она је само случајна.

Та експресивност се постепено снижава, а самим тим и њихова стваралачка снага, а један од узрока се може наћи код рационалног приступа детету од стране родитеља. Међутим, ту је и фактор наставе у школама и ток усмеравања деце ка практичном животу.

То је један од доказа да образовање и искуство стоје у обрнутој пропорцији са експресивном креативношћу, док су изузетак деца која су изузетно стваралачки надарена, односно која се упркос свим притисцима "нормалног" живота не могу одупрети својој природи.

Приликом употребе дечијих слика у дијагностици не гледају се само боје, већ је пажња усмерена и на линије, фигуре, њихове димензије, распоред, положај и друго. Познато је да када дете црта своју породицу и уколико је један од родитеља нацртало знатно већим од другог то значи да је тај родитељ доминантан у породици.

Боја на цртежу открива дечији емотивни живот и девојчице их, углавном, више и са већим уживањем употребљавају.

Употреба топлих боја открива спонтаност, склоност ка забави, искрену осећајност и друго док деца контролисаног понашања радије употребљавају хладне боје и у питању су рационални, повучени, често агресивни и осветољубиви малишани.

Како пише Владислав Панић у својој књизи "Уметност и психологија" та деца долазе из породица које их сувише контролишу тако да су навикнута да потискују своје нагоне и контролишу своје емоције.

Свака боја посебно има своју улогу, па претерана употреба црвене може бити знак узнемирености и агресије, док су деца која употребљавају претежно жуту боју обично срећна и детињаста.

Зелена је пак знак недостатка искрености, пре свега емоционалне, док је повећано коришћење црне знак помањкања емоција изузев страха који и јесте узрок закржљалости других емоција.

Плава означава потребу за уважавањем средине од које дете бежи и која се одбија или пак потребу која се задовољава. Практично то значи да у првом случају дете цени друштво, понаша се нормално, али је повучено и усамљено, док у другом оно воли друштво, такође прихвата норме, али није усамљено већ се радо дружи.

Занимљиво је значење смеђе боје као доминантне, јер се обично среће код малишана који су расли у условима претераних хигијенских захтева.

Што се тиче линија и фигура, кроз њих се може открити правац и степен самоконтроле, степен доминације разума и судова реалности. То значи да танке, искидане и усамљене фигуре откривају круте и неприлагођене малишане, заокругљене нежну и скромну пророду, за разлику од издужених које су знак агресивности.

У свему томе посебно је значајан простор. Цртеж који прелази ивице папира знак је безобзирности према жељама, забранама и слично и она су инфантилна, незрела и усамљена, док сразмерно коришћење простора открива сређен, уравнотежен и привлачан карактер.

Уз сам цртеж и начини на које друштво истиче значај полних разлика одражавају се и на стваралачке активности код деце.

Међутим, није тајна да креативност захтева и женску сензитивност и мушку независност. Психолог Пол Торенс је утврдио висок степен сензитивности код креативних дечака, као и висок степен независности код креативних девојчица.

Сва та истраживања доказују да се развој детета очитава и у његовој ликовности и то, пре свега, његов емоционални развој и развој његовог карактера, а поменут је само један од сегмената, пошто је дечија психологија обухвата читав низ метода и приступа кроз које се може уочити каква га личност краси и на шта родитељи треба да се усмере.

         Данашњи час Природе и друштва одржале Сара и Ивона. Одлично припремиле групни рад. Поделиле питања са додатним задатком, а задатке за размишљање написале на табли, такође подељене у 4 групе. Занимљив час, другари заинтересовани, такмичарски настројени, али објективни у оцени која је група најбоље урадила све задатке. 
                  Браво моји трећаци, уживање је било присуствовати часу као посматрач. Поносна сам на вас, а посебно на НАШЕ две учитељице. :)