БУМЕРАНГ :)

    Кад год се мој млађи младунац пожали да га нешто боли, а ја верујем да није ништа озбиљно, спремно му одговарам РАСТЕШ, НИЈЕ НИШТА СТРАШНО. Малко се љутне што његовој "муци" не поклањам довољно пажње (а можда је баш и настала да привуче исту), али се на томе заврши. Ни сама свесна због чега, кад касније анализирам, схватам да на тај начин желим да њега не оптерећујем том боли, а посебно да не дозволим  себи да развијам бујну мајчинску машту о кознакаквим узроцима постојања бола на неком месту, јер "не дао ти Бог шта ти мајка мисли"... И тако брже прође  мука... Ал` настаде други проблем. Кренуше један с другим да се надвикују кад се одеру на игралишту, у дворишту, кад их уједе нека буба па се зацрвени,  НИЈЕ ТИ НИШТА, САМО РАСТЕШ! Смејуље се кад мине бол, ал` се Бога ми и посвађају због коментара.                  Тако, заборављајући на мој "начин" изражавања кад заболи...пожалим се једном да ме страшно боли глава, па ћу морати код лекара...кад ти долете до мене мудра реч.... "Мама, не дижи галаму, не треба ти доктор! Није ти ништа, РАСТЕШ!" :)))   
    И, ето, на вама је да верујете или не, али осмех који ми прекри лице био је од велике помоћи да бол прође...тек тако...  :)