Бомбардовани са милион чињеница, информација, података, одредби, наредби, правила понашања, још првих недеља у школи, моји мали прваци скоро да су све то помешали у својим главама... Ни не слутимо како то "сипање" у њихове мале главе делује на њих саме...
На часу енглеског језика, један од Паметњаковића, после наставничиног уводног слова да отворе књиге, пита мудро:
- Наставнице, а је л да отворимо уџбеник или следбеник???
:)))
Смрзнути седимо у учионици без грејања, цртамо сви по мало, седимо у јакнама, очигледно треба да идемо кући што пре, кад...уследи питање:
-Учитељице, кад идемо кући?
-За пет минута се завршава час и идемо.
- Оооооо, а је л можемо бар још ДВА часа да имамо???
:)))
Један од првака никако да научи да напише слово Ж. Дува, зноји се, брише по свесци, мрља, брља... Прилазим и покушавам да помогнем, а он ће сав узбуђен:
-А је л важи ако га сад напишем једном добро да ме више не тераш данас да пишем???
:)))
-Учитељице, а је л ти знаш шта је то пирсинг?
Наравно, одговарам да не знам, само да чујем мудро објашњење:
-Не знам. Можеш ли да ми објасниш шта је то...
-Ја ћу ТО да ставим на језик, па да видим како изгледа кад се љубим...
:)))
(напомињем да је већина "бисера" са самог почетка нашег дружења ове прве године, тако да смо искључиво морали да будемо на ТИ, док једва некако научисмо да је учитељица множина илити ВИ...)
:)))
НАСТАВИЋЕ СЕ... :)