Прелепа је и осетљивог паковања да је закопамо (што би требало урадити по свим писаним и неписаним правилима); на учитељичин предлог да је ставимо у орман, уследила је опаска: "Не, не, превише је видљива ту. Доћи ћемо у искушење да је отворимо пре времена... :) "; на таван никако због малих глодара, подрум такође...и кад смо већ почели да се поглеђујемо збуњено, идеја се створила у моменту. Једногласном одлуком, на предлог младог бистрооког паметњаковића, решили смо да је свечано однесемо нашој драгој библиотекарки, која ће је сакривену причувати до краја школске године. Тада ћемо је отворити и проверити испуњење постављених нам циљева за ову школску годину. :)
Па...нека време крене, одбројавање почело...са срећом мале Паметнице :)