ХВАЛА

Колико смо се само одвикли од лепих речи, пристојног понашања, културног обраћања, поштовања... Баш толико да сваки и најмањи гест изазива изненађеност и пријатна осећања, заборављена, а тако потребна...

Допунска настава. Остаде само један ученик у учионици, остали имају обавезе, журе, не одговара им шести час, уморни...
"Добро", кажем "шта је нејасно, одакле ћемо да кренемо са разјашњењем"...
"Мере за површину."
У реду. Објасним поново, полако, написасмо на табли, написа дете у свесци, устаје и каже ми гледајући ме у очи: "Хвала!" 
Изненађење у мојим очима, па реченица: "Нема на чему, знаш да је то мој посао  :) "
"Да, али сада ми је јасно све."


Сасвим довољно да ми осмех остане на лицу целог дана.