Очекивала сам паметне одговоре, али надмашили су моја очекивања...опет. Схватила сам да од наше деце треба много тога да научимо. После разговора, објашњења, прича из њиховог искуства направили су поруке на којима су писали како се боре са својим бесом.
А поруке су гласиле овако:
Кад сам бесан мазим свог пса...и тако прође.
Ја играм игрице и лопту, или возим бицикл кад сам баш бесан.
Кад сам бесна удахнем, избројим до десет, а онда замишљам шта сам све лепо чула раније од те особе која ме разбеснела.
Кад сам ја љут имам пар начина да то превазиђем: први је да избројим до 10, други начин је да имитирам ту особу која ме наљутила, а трећи је да кажем неку брзалицу, рецимо -Карика преко камена-.
Кад сам бесна бројим до десет, па ако ме то не смири, легнем да спавам.
Када сам бесна ја читам.
Када ме неко наљути и будем бесан бројим у себи или се са неким посаветујем.
Кад сам бесна смири ме кадаа цртам и бојим или да играм игрице.
Кад сам бесан само трчим што више.
Ја кад сам бесна гледам ТВ.