И наша деца би гледала "Музички тобоган", да постоји још увек...
" "Музички тобоган" пратили су сви клинци широм бивше Југе и сви до једног знали ко су Миња Субота и Јоца Адамов.
Ех, када се сетим каква су то времена била, обузме ме нека сета... Сви ми клинци из комшилука окупљали смо се код некога кући и заједно гледали такмичење школа из свих крајева тадашње земље.
На прве тактове уводне шпице, сви смо гледали као омађијани у телевизор. И данас се са сетом сећам ове емисије и тих лепих времена када смо сви ми клинци из улице певали у глас:
"Музика је пут до среће,
поље, шума, река, луг,
пут до њеног срца кад те она неће,
музика је стиху друг.
Музика је све што мрда,
музика је око нас..."
Неки су мирно седели и гледали, други играли... Слушали смо све оне занимљиве дечије песмице, гледали наступе свих тих дечака и девојчица који су их ко зна колико дуго увежбавали, али и једва чекали да видимо ко ће од популарних музичких звезда у тој емисији да наступи и отпева чувени "Хит Тобогана", а пре тога су ишли они чувени стихови: "Сунце седи на крову, од песме одзвања луг, учимо песму нову и данас је наш друг..."
Све ово је било незамисливо без Јоце Адамова и плесног оркестра Радио-телевизије Нови Сад. Миња и Јоца су се стално надметали стиховима.
А онда игре, бодовање и чувени Бамби поени. "Пет бамбија за ...", говорио би Миња Субота након неке од игара у којој су се клинци надметали, а онда би уследио аплауз и радост због освојених поена. Ову реченицу и данас често изговарамо сви ми који смо одрастали уз ову емисију.
Нама поред телевизора није било много важно ко ће да победи. Само да гледамо :)
Скоро сам на улици срела Мињу Суботу и поново пожелела да сам дете.
А после нека неко каже да то нису добра, стара времена, драге Тобоганџије."
http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/dobra-stara-vremena/Muzicki-tobogan.a-171849.899.html
RSS Feed
