Наша дивна професорка српског језика Бранка Виденовић, специјално за нашу посету другарима из ОШ "Краљ Петар I" и пројекат "Подели знање",написала је игроказ који ће вам се сигурно допасти.
*игроказ слободно користите за рад са децом, али обавезно помените аутора, хвала
*игроказ слободно користите за рад са децом, али обавезно помените аутора, хвала
КАД СЕ БУБЕ ЗАЉУБЕ
МАРКО: Е, Мија, да ти понесем ранац ?
МИЈА: Па, не знам. (не даје му ранац)
У ПОЗАДИНИ ДЕЦА: Марко и Мија, заљубљени пар!
Дечак долази кући, мама меси колаче, држи у руци ванглу и жицу, на глави мараму.
МАМА: Марко, како је било у школи ?
МАРКО: Онако, добро. (лењо седа на столицу)
МАМА: Имаш ли нешто за домаћи ?
МАРКО: Онако.
МАМА: Како онако ? Шта се то са тобом догађа, драго дете ? Да ти нису у глави неке бубе? Не терај, молим те, тату да покаже зубе!
МАРКО: Јој, што ови одрасли смарају, а и нешто ми је напорна ова љубав. Вероватно знате како то изгледа. Љубав се отприлике овако црта (показује срце), а додајте ту и ову стрелицу. Ах, слатке су то муке, али ипак су муке. Мама је управу, бубе су у глави, само зује, брује, ништа друго тамо више не може да се стави-ни математика, ни српски. Мислим, ништа страшно није, али ништа ми није важније од Мије ! Ух,што бих волео да се те бубе заљубе, па да ме на миру пусте, јер татине су претње постале густе.
( Дечак легне да спава, а долази једна девојчица и говори. )
ДЕВОЈЧИЦА: И тако је Марко заспао, а неким чудом из главе су му се полако ишуњале бубе, али не било какве бубе, већ оне шашаве, шарене, заљубљене. ( На сцену долазе бубамаре.)
БУБАМАРА: (Ставља облог на главу, тешко уздише, држи мобилни у руци)
Јао, јао, каква збрка.
Све ме нешто боли глава
Уморих се од силних трка
Ал` све је забадава,
На дисплеју чак ни једног смајлића
Ма, он се само са мном исмејава !
БУБАШАРА:
Љубомора није добра,
Она срећу квари,
Ал` нешто те стално тиска, мучи, гњави...
Као на пример - кад те жуља тесна ципела.
БУБАДАРА:
Ма, хајде Бубамаро, осмех на лице
Љубав је чудна, пецне те као комарац
И поправи ту шминку мало (Даје јој лабело и огледало)
Стиже Бубамарац.
(Бубамара се огледа у огледалу и почиње песма- Није лако Бубамарцу)
БУБАШАРА:
Љубав је кад се два бића пронађу
И у тој општој збрци снађу
Толико је људи на овом шареном свету
Али само један чека на нас
И једино се њему привучемо као магнет магнету.
( Излази пчела и држи цвет у руци, кида латице и замишљена је)
ПЧЕЛА: Воли ме- не воли ме, Воли ме- не воли ме, Воли ме- не воли ме (Стави руке на лице и плаче, звони телефон и она се јавља).
Хало, овде Маја ! Да, не, можда. Ко? Одакле? Из Дембелије ? Круну? Не, не, не, не желим, мрзи ме да носим круну !
(Долази мама пчела)
МАМА ПЧЕЛА:
Јао, душо, ништа ниси јела,
Ни погаче од шећера
Као да си нешто невесела,
Можда мало убледела
Што си тако замишљена ?
ДЕВОЈЧИЦА:
И тако је до песника Власте стигло писмо од једне ласте, у коме је писало све што се са пчелом десило. Власта је одмах сео и о пчели песму сплео.
ДЕЧАК:
То не памте покољења
Родила се пчела лења
Ништа нектар, ништа цвеће
Ни да зуји она неће
Да не виде други бруку
Сестре и њен полен вуку.
Она лети кад се сети
Звали је из Дембелије
За краљицу, хтели је
Мрзи је да носи круну.
Како име пчели дати
Није лако кумовати
Маја, Рада, Биља, Цветанка,
Бива тако без престанка.
Две веселе бубамаре
У шареним блузама
Предложише другарски
Назови је Зузана.
Сад се међу ружама
Шеће пчела Зузана.
ДЕВОЈЧИЦА:
Тако је о нашој пчели написао песник Власта.
Али, није пчела била лења
Већ помало заљубљена
Схватила је она тада
Љубав је од меда слађа
А ми знамо, сви то кажу
Ко се воли, тај се свађа.
(Наилазе лептирићи и почињу да лете у круг).
БУБАДАРА: Е, још су нам само лептири фалили. Добро, другари, што сте се толико разлетели, одакле сте шарени долетели?
ЛЕПТИРИ:
Ми смо љубавни лептири
Што у стомаку,
Кад љубав провири,
Изазивају трему лаку.
Сви што о љубави нешто знају
У стомаку нас осећају,
Па се муче и не спавају,
Па све којешта нешто сањају.
БУМБАР: Е,сада је већ доста! Стоп овом нереду! (подиже знак СТОП) На овој љубавној ливади хитно је потребан ред. Бубамаре, лептири и пчеле, брзо из дечакове главе, станите у ред.
(Сви стају у ред, а онда играју и певају уз песму: Заклео се бумбар у цвет и у мед).
(Сцена за крај).
МИЈА: Е, Марко, можеш ли да ми понесеш ранац?
МАРКО: Наравно. (узима ранац)
МИЈА: Послала сам ти смајлића!
МАРКО: Хвала! (Узима је за руку, одлазе, а он се окреће и намигује).
А мами и тати објавио сам игру фер-плеј, мало ћу се потрудити и биће све океј!
(Песма: Љубав је кад се неко воли).
МАРКО: Е, Мија, да ти понесем ранац ?
МИЈА: Па, не знам. (не даје му ранац)
У ПОЗАДИНИ ДЕЦА: Марко и Мија, заљубљени пар!
Дечак долази кући, мама меси колаче, држи у руци ванглу и жицу, на глави мараму.
МАМА: Марко, како је било у школи ?
МАРКО: Онако, добро. (лењо седа на столицу)
МАМА: Имаш ли нешто за домаћи ?
МАРКО: Онако.
МАМА: Како онако ? Шта се то са тобом догађа, драго дете ? Да ти нису у глави неке бубе? Не терај, молим те, тату да покаже зубе!
МАРКО: Јој, што ови одрасли смарају, а и нешто ми је напорна ова љубав. Вероватно знате како то изгледа. Љубав се отприлике овако црта (показује срце), а додајте ту и ову стрелицу. Ах, слатке су то муке, али ипак су муке. Мама је управу, бубе су у глави, само зује, брује, ништа друго тамо више не може да се стави-ни математика, ни српски. Мислим, ништа страшно није, али ништа ми није важније од Мије ! Ух,што бих волео да се те бубе заљубе, па да ме на миру пусте, јер татине су претње постале густе.
( Дечак легне да спава, а долази једна девојчица и говори. )
ДЕВОЈЧИЦА: И тако је Марко заспао, а неким чудом из главе су му се полако ишуњале бубе, али не било какве бубе, већ оне шашаве, шарене, заљубљене. ( На сцену долазе бубамаре.)
БУБАМАРА: (Ставља облог на главу, тешко уздише, држи мобилни у руци)
Јао, јао, каква збрка.
Све ме нешто боли глава
Уморих се од силних трка
Ал` све је забадава,
На дисплеју чак ни једног смајлића
Ма, он се само са мном исмејава !
БУБАШАРА:
Љубомора није добра,
Она срећу квари,
Ал` нешто те стално тиска, мучи, гњави...
Као на пример - кад те жуља тесна ципела.
БУБАДАРА:
Ма, хајде Бубамаро, осмех на лице
Љубав је чудна, пецне те као комарац
И поправи ту шминку мало (Даје јој лабело и огледало)
Стиже Бубамарац.
(Бубамара се огледа у огледалу и почиње песма- Није лако Бубамарцу)
БУБАШАРА:
Љубав је кад се два бића пронађу
И у тој општој збрци снађу
Толико је људи на овом шареном свету
Али само један чека на нас
И једино се њему привучемо као магнет магнету.
( Излази пчела и држи цвет у руци, кида латице и замишљена је)
ПЧЕЛА: Воли ме- не воли ме, Воли ме- не воли ме, Воли ме- не воли ме (Стави руке на лице и плаче, звони телефон и она се јавља).
Хало, овде Маја ! Да, не, можда. Ко? Одакле? Из Дембелије ? Круну? Не, не, не, не желим, мрзи ме да носим круну !
(Долази мама пчела)
МАМА ПЧЕЛА:
Јао, душо, ништа ниси јела,
Ни погаче од шећера
Као да си нешто невесела,
Можда мало убледела
Што си тако замишљена ?
ДЕВОЈЧИЦА:
И тако је до песника Власте стигло писмо од једне ласте, у коме је писало све што се са пчелом десило. Власта је одмах сео и о пчели песму сплео.
ДЕЧАК:
То не памте покољења
Родила се пчела лења
Ништа нектар, ништа цвеће
Ни да зуји она неће
Да не виде други бруку
Сестре и њен полен вуку.
Она лети кад се сети
Звали је из Дембелије
За краљицу, хтели је
Мрзи је да носи круну.
Како име пчели дати
Није лако кумовати
Маја, Рада, Биља, Цветанка,
Бива тако без престанка.
Две веселе бубамаре
У шареним блузама
Предложише другарски
Назови је Зузана.
Сад се међу ружама
Шеће пчела Зузана.
ДЕВОЈЧИЦА:
Тако је о нашој пчели написао песник Власта.
Али, није пчела била лења
Већ помало заљубљена
Схватила је она тада
Љубав је од меда слађа
А ми знамо, сви то кажу
Ко се воли, тај се свађа.
(Наилазе лептирићи и почињу да лете у круг).
БУБАДАРА: Е, још су нам само лептири фалили. Добро, другари, што сте се толико разлетели, одакле сте шарени долетели?
ЛЕПТИРИ:
Ми смо љубавни лептири
Што у стомаку,
Кад љубав провири,
Изазивају трему лаку.
Сви што о љубави нешто знају
У стомаку нас осећају,
Па се муче и не спавају,
Па све којешта нешто сањају.
БУМБАР: Е,сада је већ доста! Стоп овом нереду! (подиже знак СТОП) На овој љубавној ливади хитно је потребан ред. Бубамаре, лептири и пчеле, брзо из дечакове главе, станите у ред.
(Сви стају у ред, а онда играју и певају уз песму: Заклео се бумбар у цвет и у мед).
(Сцена за крај).
МИЈА: Е, Марко, можеш ли да ми понесеш ранац?
МАРКО: Наравно. (узима ранац)
МИЈА: Послала сам ти смајлића!
МАРКО: Хвала! (Узима је за руку, одлазе, а он се окреће и намигује).
А мами и тати објавио сам игру фер-плеј, мало ћу се потрудити и биће све океј!
(Песма: Љубав је кад се неко воли).
RSS Feed
