Обично се на часовима којима неко присуствује да би оценио и проценио ваш рад, деси неко мало изненађење, потпуно безазлено, али тражи своје објашњење. Тада баш мали паметњаковићи крену да запиткују и траже свакакве одговоре на своја истраживања света. На нашем "важном" часу коме је присуствовала саветница, десило се такво мало симпатично "чудо". :)
Мој мали паметњаковић је усред излагања о Марку Краљевићу, затражио реч.
- Изволи, допуни моју причу.
- Знате, учитељице, ја знам како је погинуо Марко Краљевић.
- Реци.
- Погинуо је тако што се са својом дружином затворио у кућу и узео доста барута пре тога.
(охо, већ ми сину о чему се ради :) )
- И, онда је када су Турци дошли, подигао у ваздух све и тако побио много непријатеља.
У одељењу тајац:
- Хвала ти што си се јавио да испричаш то што си сазнао, али то није прича о Марку Краљевићу, мало си помешао приче о јунацима из наше прошлости.
- Ма нисам, сигуран сам да је то Марко.
Сад већ уз осмех, кренем да објашњавам о коме се ради и да ћемо то учити наредне школске године, кад будемо мало старији. Паметњаковић се ућута, сави главу, али очигледно не поверова баш дословце у моју причу.
Остависмо то иза нас, час је даље текао. Активност на нивоу, покуписмо похвале и све се на томе заврши.
Прошло је скоро три недеље од тог предавања о ликовима из наше народне књижевности, учитељица је добила и извињење због "испада" на том часу. Све у реду, идемо даље. Али, право извињење је уследило тек данас. Кад завршисмо са одговарањем из природе и друштва, јави се дотични мој мали трећак и донесе цео плакат о јунаку о коме је причао.
Да ли треба да кажем да лепше "извињење" одавно нисам добила?! А посебно зато јер извињење апсолутно није ни било потребно.
Одушевљено нам је испричао причу о Стевану Синђелићу, добио аплауз целог одељења, осмех, пољубац и наравно петицу за посебну презентацију и труд. :)
Мој мали паметњаковић је усред излагања о Марку Краљевићу, затражио реч.
- Изволи, допуни моју причу.
- Знате, учитељице, ја знам како је погинуо Марко Краљевић.
- Реци.
- Погинуо је тако што се са својом дружином затворио у кућу и узео доста барута пре тога.
(охо, већ ми сину о чему се ради :) )
- И, онда је када су Турци дошли, подигао у ваздух све и тако побио много непријатеља.
У одељењу тајац:
- Хвала ти што си се јавио да испричаш то што си сазнао, али то није прича о Марку Краљевићу, мало си помешао приче о јунацима из наше прошлости.
- Ма нисам, сигуран сам да је то Марко.
Сад већ уз осмех, кренем да објашњавам о коме се ради и да ћемо то учити наредне школске године, кад будемо мало старији. Паметњаковић се ућута, сави главу, али очигледно не поверова баш дословце у моју причу.
Остависмо то иза нас, час је даље текао. Активност на нивоу, покуписмо похвале и све се на томе заврши.
Прошло је скоро три недеље од тог предавања о ликовима из наше народне књижевности, учитељица је добила и извињење због "испада" на том часу. Све у реду, идемо даље. Али, право извињење је уследило тек данас. Кад завршисмо са одговарањем из природе и друштва, јави се дотични мој мали трећак и донесе цео плакат о јунаку о коме је причао.
Да ли треба да кажем да лепше "извињење" одавно нисам добила?! А посебно зато јер извињење апсолутно није ни било потребно.
Одушевљено нам је испричао причу о Стевану Синђелићу, добио аплауз целог одељења, осмех, пољубац и наравно петицу за посебну презентацију и труд. :)
RSS Feed
