Данас смо радили на тексту Најдража играчка - Будимира Нешића.
Као и обично, најпре сам ја прочитала текст. После читања уследио је тајац од неколико секунди, а онда се проломио аплауз... Нашалила сам се и питала да ли је аплауз резултат мог доброг читања, на шта сам добила одговор: "Нееееее....."
"Објасните ми онда." Рука за руком, а одговори слични. "Крај приче је баш леп, свидело ми се како су деца реаговала, прича је дивна, задивила ме прича и њен крај..."
У причи се говори о дечаку коме је лутка била омиљена играчка...не зато јер није дечак који уме да се игра лоптом, аутићима...већ јер је лутка омиљена играчка његове болесне сестрице с којом проводи пуно времена...а посебно је битан крај и поступак његових школских другова...
Деца су по емпатији иста као она деца пре 30 година... Шта им урадимо успут па се толико промене кад одрасту?
Као и обично, најпре сам ја прочитала текст. После читања уследио је тајац од неколико секунди, а онда се проломио аплауз... Нашалила сам се и питала да ли је аплауз резултат мог доброг читања, на шта сам добила одговор: "Нееееее....."
"Објасните ми онда." Рука за руком, а одговори слични. "Крај приче је баш леп, свидело ми се како су деца реаговала, прича је дивна, задивила ме прича и њен крај..."
У причи се говори о дечаку коме је лутка била омиљена играчка...не зато јер није дечак који уме да се игра лоптом, аутићима...већ јер је лутка омиљена играчка његове болесне сестрице с којом проводи пуно времена...а посебно је битан крај и поступак његових школских другова...
Деца су по емпатији иста као она деца пре 30 година... Шта им урадимо успут па се толико промене кад одрасту?
RSS Feed
