Не сећам се више који семинар је у питању (ионако са сваког понесемо најчешће само оно што нам се допада :) ), али ми је у памћењу остала занимљива прича о Францускињама, вероватно јединим женама на свету које умеју најприродније и уз осмех да захвале за удељени им коплимент.
А ми? Када ми колегиница каже да ми је лепа фризура, хаљина, шминка...одговарам најчешће постиђена аха, опрала сам косу, ма на снижењу је била, ма то траје пет минута не знам ни како изгледам... Познато?
О да..... А потребно је само лепо, природно, уз осмех рећи једноставно:
- Хвала!
Не, није то препотентно, није то надмено понашање. То је начин да покажете да вам је драго што је неко приметио нешто ваше, а лепо. И још битније од тога је да се ви сами осећате лепше и самопоузданије изражавајући захвалност на такав начин.
Tако је и са децом...Научите их да кажу ту малу лепу лековиту реч ХВАЛА! Потребно им је то. Треба да знају да захвале за похвале, за поклоне, за осмех, пажњу, најпре, а затим и за све остало што имају у животу, па и за сам живот... Никако другачије него тако постићи ћемо много више од очекиваних резултата. На такав начин васпитаћемо човека који је самоуверен, самосвестан, вредан пажње. Деца су понекад агресивна и хиперактивна баш из разлога јер не умеју да покажу своја осећања. Не знају да се понашају у одређеним ситуацијама. Мисле да су неприхваћена, несхваћена, одбачена, невољена... У таквим тренуцима понекад не помаже ни најблаготворнији разговор, ни љубав у немерљиво великим количинама. Једноставно, не допирете до детета. Грађењем једне ведре и захвалне личности градите кућу од темеља. То су здрави и паметни темељи на којима ће се надоградити иста таква личност. Не зла, не беспомоћна, не самосажаљива, бесна, агресивна, већ јака и способна, самосвесна...захвална.
"Захвалан је и благодаран, а благодаран је и захвалан. Захвалан и благодаран имају добро срце, здрав ум, нелукаву душу." отац Тадеј
И ја као једно велико дете које још увек гради своје ЈА и позитиван став према захвалности, могу сада само да вам захвалим за читање ових мојих размишљања и најдобронамернијих предлога. Х В А Л А! :)
А ми? Када ми колегиница каже да ми је лепа фризура, хаљина, шминка...одговарам најчешће постиђена аха, опрала сам косу, ма на снижењу је била, ма то траје пет минута не знам ни како изгледам... Познато?
О да..... А потребно је само лепо, природно, уз осмех рећи једноставно:
- Хвала!
Не, није то препотентно, није то надмено понашање. То је начин да покажете да вам је драго што је неко приметио нешто ваше, а лепо. И још битније од тога је да се ви сами осећате лепше и самопоузданије изражавајући захвалност на такав начин.
Tако је и са децом...Научите их да кажу ту малу лепу лековиту реч ХВАЛА! Потребно им је то. Треба да знају да захвале за похвале, за поклоне, за осмех, пажњу, најпре, а затим и за све остало што имају у животу, па и за сам живот... Никако другачије него тако постићи ћемо много више од очекиваних резултата. На такав начин васпитаћемо човека који је самоуверен, самосвестан, вредан пажње. Деца су понекад агресивна и хиперактивна баш из разлога јер не умеју да покажу своја осећања. Не знају да се понашају у одређеним ситуацијама. Мисле да су неприхваћена, несхваћена, одбачена, невољена... У таквим тренуцима понекад не помаже ни најблаготворнији разговор, ни љубав у немерљиво великим количинама. Једноставно, не допирете до детета. Грађењем једне ведре и захвалне личности градите кућу од темеља. То су здрави и паметни темељи на којима ће се надоградити иста таква личност. Не зла, не беспомоћна, не самосажаљива, бесна, агресивна, већ јака и способна, самосвесна...захвална.
"Захвалан је и благодаран, а благодаран је и захвалан. Захвалан и благодаран имају добро срце, здрав ум, нелукаву душу." отац Тадеј
И ја као једно велико дете које још увек гради своје ЈА и позитиван став према захвалности, могу сада само да вам захвалим за читање ових мојих размишљања и најдобронамернијих предлога. Х В А Л А! :)
RSS Feed
