180

Јуче сам поделила листиће на којима родитељи треба да упишу да ли њихово дете иде на екскурзију или не. Прво дечје питање било је: "А кад идемо?" 
Одговарам: 
"На пролеће, кад прође зимски распуст, отопи се снег, процвета цвеће..." 
"А колико је то далеко?" 
Избројасмо заједно - 6 месеци. 
И сад, 6 није велики број, обзиром да смо учили бројеве до 100 ... 
није далеко, закључише другаци...   :)  
Нисам коментарисала.
Јутрос, уђем мало раније у разред и сређујем на столу папире, кад улази главни одељењски мангуп са ранцем немарно пребаченим о једно раме, стаје на сред учионице (јер забога час још увек није почео) и каже: 
"Децо, да вам нешто кажем!" 
Сви се умирише и чекају наставак говора.
"Јуче сам укуцао на компјутер 6 месеци да видим колико је то дана. Хтео сам да цркнем кад сам видео... с т о   о с а м д е с е т ...ееееј, па то је преко с т о дана... Многоооо!" 
Уздах прође кроз одељење, од уста до уста, кад се зачу раздраган смех једног из одељењске публике: 
" ...па ти си суви геније! Како си се само сетио да то урадиш..."  :)


И ја се запитах...колико су моји другаци вешти у руковању компјутером и на интернету, а још увек им је непојмљиво колико је то 6 месеци.  :)