Мало је рећи да је било стварно незаборавно. Нисам грешком написала да је уживање бити учитељ оваквог четвртог разреда... Не, није то наше одељење састављено од паметница које не знају да буду и немирне и несташне, па чак понекад и безобразне у одбрани својих ставова и мишљења, али...једноставно, у Сокобањи су били дивни.... Показали су да воле да се такмиче, да воле да побеђују, да обожавају да се друже, да играју, певају....једном речју уживају! А шетали смо, играли фудбал, плесали, правили фризуре, маскирали се, бодрили једни друге... Били су баш онакви какви треба да буду!
И најважније од свега -бринули су о својој учитељици кад се умори и не може да их стигне уз брдо док освајају Лептерију, навијали су док губи у баскету од потпуно непознатог десетогодишњег друга који тренира кошарку у познатом нишком клубу, док скаче заједно с њима у дискотеци... Лепо су ме чували, само да вас обавестим, задовољна сам... Вратила сам се жива и здрава, мада мало промукла, највише због певања у дискотеци :)