| САЈТ НАМЕЊЕН ДЕЦИ И ОНИМА КОЈИ СУ БИЛИ И ОСТАЛИ У ДУШИ ДЕЦА |
|
Прошле школске године смо на почетку у временску капсулу сместили своје жеље и жељице, ове године, радимо нешто слично, а ипак другачије ;) Овакав листић може да послужи и за портфолио ученика.  Клик за преузимање листића (слике) : 
Сећате се како то иде? Одмах чим пођете у школу, после распуста, од учитељице добијете да напишете састав на тему Доживљај са летњег распуста, Како сам провео/ла распуст...итд. И шта онда...пишемо исто скоро сваке године и досади нам свима... Не само ђацима. :) Ове године смо мало променили. Уместо писања направили смо филм о нашем распусту...виртуелно заједничком. :) Мало кроз слике, мало као стрип. Занимљиво искуство, да не кажемо иновација :) Драги моји, почиње још једно полувреме у вашем (нашем заједничком) школовању. Верујем да сте порасли неколико сантиметара, наиграли се, прочитали по неку страну, мало више се дружили са бакама и декама... Надам се и да су вам недостајала наша заједничка путовања кроз градиво, разговори, шале, шетње, такмичења, библиотекарење... Мени јесте! Недостајали сте ми и очекујем вас у нашем малом кутку свемира. Добро ми дошли!   Учитељи су посебна сорта људи! Дефиниција њиховог рада не може да стане у енциклопедију, лексиконе, википедију... и сличне збирке објашњења појмова. То је особа која воли децу и свој рад са њима изнад свега! А опис те љубави и тог рада је опширан, итекако. :) Ма колико их "мучили" администрацијом, усавршавањима разних врста, прозивкама, смањењима зарада, омаловажавањима њиховог рада... они упорно и вредно доказују да су посебни! :) Када реше да се удруже, поделе оно што знају (а то им је у крви), не постоји та негативна енергија која ће их спречити да буду најбољи, да покажу да су -мајстори свог заната- .Чак и онда када ни министри и разни стручњаци нису имали прецизну слику како да неку реформу уведу, продуже и наставе у пракси, једна од редовних изрека била им је - Лако ћете ви то, ви сте МАЈСТОРИ свог заната! (Сетиће се моје колегинице ове често употребљаване "семинарске" конструкције! ) И учитељи се узјогуне, побуне, али... мрав је мрав, настављају да вредно обављају свој посао, за не поверовати, још боље но до тада. Та количина љубави и позитиве уткана у свакодневне сусрете са децом, немерљива је! О, да, постоје и неки тамо други просветари, који свакако не спадају у ову групу о којој говорим, иако се називају учитељима, али "у сваком житу има кукоља", о њима не желим, њима на савест како раде најлепши посао на свету.  Желим да поручим својим драгим колегама (мада то већ знају) да ниједан труд није узалудан, да сваки камичак напредовања (поружнели су нам ову реч разни списи, нажалост) улагања у децу и наш рад са њима вреди као милион милиона, као цео град, цео свет... вреди баснословно богатство. Један дечији осмех надокнађује сав напор и сву енергију уложену у рад, и то вишеструко. Знам да разумете о чему говорим и знам да знате, ал` ето, само да вам (и себи, наравно) још једном дам ветар у крила, да их спремно раширите и кренете у нову школску годину јаки, ведри и пре свега ПОНОСНИ на свој позив! :) Једном давно, док сам још студирањем покушавала да одгонетнем све тајне учитељског заната, дошла сам у конфликт, тачније започела расправу са професором кога сам изузетно ценила и чије ми је мишљење веома значило, а предавао је предмете које сам обожавала. Сукобили смо се око оцењивања ученика. Он заговарао идеју (из литературе коју смо користили, дабоме) да из деце треба извући највише тако што ћете оног ко може више и боље, оценити нижом оценом, да би га на тај начин подстакли на рад, натерали да да свој максимум. А ја сам била упорна у настојању да објасним да то није у реду. Они што лакше и брже савладавају одређено градиво нису због тога "криви" и не треба их кажњавати... Да не помињем да смо "свађу" наставили и на испиту, јер сам игром случаја извукла баш то питање и због тога из омиљеног предмета добила оцену за један нижу од оне за коју сам била убеђена да знам. :) Можда је професор и тада на мени испробавао своју методу да извуче максимум мог знања...не знам, није успео да ме убеди. :) Прошле су године...професора више нема, а мени је жао што не могу да му кажем да је донекле ипак био у праву. Са искуством које сам стекла све сам вештија у навођењу малих мудрица да дају свој максимум, да се потруде и да одраде боље него што мисле да могу. Као и многи други учитељи користим рад по нивоима, довијам се кроз разне методе и облике рада за које им је потребна логика, сналажљивост, интелигентно размишљање и долажење до решења. Лепо је радити са таквом децом. Не смањујем им оцене, али им увек саопштим да могу на други начин, много боље. И успевају тако да моје мишљење и докажу. Ових дана имали смо тест из књижевности, кроз књижевне родове и врсте, ликове, поуке, особине ликова из дела које смо радили од почетка школске године (избор, наравно, не сва дела). Други су разред, можда мислите да је то превише... Моје паметнице су показале да није. Наравно, нису сви урадили савршено и максимално, али јесу таман толико колико је у њиховој моћи и довољно за њихове индивидуалне способности и ниво знања. Задовољна сам постигнутим! :)   Баш данас, у овом тренутку имам жељу да поздравим наш четврти разред из Моравца и да им кажем неколико важних речи, а они ће разумети зашто. :) Знам да је тешко приближити се растанку са учитељицом, другарима, школом која им је била истински и топли дом. Знам и да је било тако лако, лепо и веома пријатно долазити у познату учионицу, причати са женом коју воле и која их разуме. Сада, идемо даље! Морамо. :) Као ваша искрена другарица, ваша подршка и ваша и учитељичина пријатељица за сва времена, тражим од вас да будете БАШ ОНАКВИ као што сте и до сада били - сложни, добри, јаки! Изненађење које јој припремамо мора да буде успешно! И биће! Дајте све од себе да јој се заједничким снагама на најлепши могући начин одужимо за све лепе тренутке које вам је подарила, за понеку грдњу из најбоље намере, за шале, за љубав коју сте итекако осетили! Она то заслужује и ви то добро знате. :) Зато, драги моји другари, наставите да блистате својим успехом, својим осмехом, радошћу. Нема суза, нема бриге, нема посустајања, идемо напред! Тек вас чекају лепи и мање лепи растанци, битке које морате и треба да добијете. Увек својим ђацима у оваквим тренуцима кажем да не спуштају крила, да лете право према циљу који желе и који им је најважнији поред љубави коју ће делити са свима који вреде. То исто, данас кажем и вама! Подржите своју учитељицу и покажите јој колико сте дорасли, како сте велики и јаки да заједно, уједињени наставите даље. А она ће увек бити ту за вас, само неколико метара од школе, у дворишту пуном цвећа. Махнуће вам кад кренете и кад се враћате из школе. Биће ту да вас саслуша и посаветује. То је немерљиво богатство које ћете имати и ви и она одласком из наше мале школе. Будите захвални и радосни. У њеном срцу су ваша срца, а ваша генерација ће јој остати у најлепшем и најдужем сећању, то добро запамтите! :)  * Већину савета смо применили још од почетка нашег дружења у првом разреду и наше искуство каже да: У одељењу стално треба да буде занимљиво и у позитивном смислу "турбулентно". Примена ових предлога треба да се усагласи са одељењским правилима и треба их стално дограђивати и мењати, јер устаљеност нема зелено светло (бар код нас). Свако одељење има неки свој другачији обичај, начин, понашање, па у складу са тим примењује приказано. Ми имамо разноразне додатке на дате савете и они су приказани испод сваког од њих. * Текст је преузет са интернета. Унапред се извињавамо власнику наведених редова што није потписан, јер имена испод текста није било. * Савет 1 Направите ланац комплимената. Почните ланац било од папира или од папирних спајалица. Објасните ученицима да сваки пут када примете да се неко у разреду понаша лепо, ви ћете додати један сегмент том ланцу. Када ланац достигне одређену величину, наградићете читав разред неком наградом или посебном ужином. Можете чак да узмете у обзир додавање сегмената ланцу ако неки други наставник похвали неког од ваших ученика. Можете стартовати са једним или два сегмента за ученике да их мотивишете да наставе ланац. *Ланац комплимената је добра идеја, пробали смо, функционише, али још један од предлога је и -ланац успеха- сваки добар наступ, приказ, одговор који је комплетан, представљање лекције, радознало истраживање по енциклопедијама и књигама или интернету, такође су карика у ланцу, и то каква! :) Савет 2 Распоред седења. Покушајте да распоредите столице и столове у својој учионици у тространом облику који чини квадрат. Са оваквим распоредом, сваки ученик је у првом реду, а ово значи да се можете кретати по учионици и пазити на читав разред у исто време. Изучавања су показала да код типичних распореда столица и столова, што ученик седи даље од предњег дела учионице, већа је вероватноћа да ће се и лошије понашати. Ако вам је потребно да распоредите столице и столове за групни рад, то ћете веома лако урадити. *Дефинитивно најбољи распоред, посебно у првом разреду, где сви желе да буду у првој клупи, а применљив је до одређеног броја ученика (нас је 24). Сви су задовољни, сви учествују, сви су близу учитељу и ствара се осећај једнакости, истоважности и блискости, не само са учитељем, већ и међусобно. :) Савет 3 Скупљање трофеја. Да бисте помогли прелазак ученика у нову школску годину, позовите родитеље и ученике у своју учионицу на “Отворену кућу”. Играјте игру сакупљања трофеја са родитељима-децом тако што они треба да проналазе ствари по учионици, као што су сат, нека песма, њихово име на радном столу, итд. Ви будите оно последње што морају да нађу. Овако ће се родитељи-деца осећати удобно у односу према стварима које се налазе у учионици, а први дан у школи ће им бити лакши. *Мало је времена првог дана да се организује оваква потрага. Мало смо сви уплашени и "изгубљени", тако да смо потрагу оставили за други дан, када се боље упознамо и олакшамо узајамну подршку и дружење. Преобликовали смо овај приступ. Нисмо тражили трофеје по учионици, већ по школском дворишту. :) Савет 4 Унапред установите правила. Пружите вашим ученицима предност да се добро понашају тако што ћете им унапред рећи правила понашања. Нека правила буду кратка. Разговарајте са њима зашто су постављена правила важна. *Важно ДА, обавезно ДА, али уз додатак правила која ученици сами одреде (а они, то вам је већ познато, и сами одлично знају пожељне облике понашања). :) Савет 5 Научите брзо имена својих ученика. Што брже запамтите имена својих ученика, то ће вам бити лакше да имате контролу у учионици. Играјте игре имена са својим ученицима на почетку школске године, тако ћете их брже запамтити. Биће много ефикасније ако сте у стању да позовете ученика који ремети рад. *И не само ученика који ремети рад, похвала ученицима који су примерни, заинтересовани, учествују у разговору, је итекако потребна и пожељна. Имена ученика исписали смо и украсили на картончићима који стоје испред сваког од њих (наравно, за почетак имена је написала учитељица, а задатак деце је био да их украсе цртањем). :) Савет 6 Будите чврсти, а затим попуштајте. Неки наставници сматрају да је много боље бити чврст на почетку године, не допуштајући ученицима превише. Док неки ученици мисле да је ово лош наставник, други ученици ће волети сигурност коју осећају када је њихов наставник у стању да одржава ред у учионици. Како година одмиче, можете мало да попустите, али и даље будите доследни код поштовања ваших правила. *Дефинитивно треба од почетка показати ко је ауторитет у учионици. Ученици то једноставно осете, тако се заиста осећају сигурније и знају меру, границу свог понашања. На тај начин, ауторитативно, али не са висине и грубо, постављају се правила која сви морају да поштују. Ауторитет, али пријатељски и са разумевањем! То је основа здравог односа у учионици. :) Савет 7 Систем црвеног светла-зеленог светла. Направите огласну таблу са темом саобраћаја. Нека сваки ученик има један џеп на огласној табли са именом на њему. У тај џеп стављајте црвени, жути, односно зелени картон. Нека ученици стартују са зеленим картоном сваког јутра. Ако се неки ученик лоше понаша или је непажљив на часу, промените његово светло у жуто. Ако настави са лошим понашањем, окрените на црвено. Ако неко дете добије црвено светло било којег дана, пошаљите цедуљицу кући родитељима да је потпишу и нека је ученик врати следећег дана. *Ми смо направили семафор, где су се имена ученика уписивала у одређена поља према томе како су се понашали у току дана. Делотворно је, али у краћем периоду. Навика је чудо! После извесног времена постаје рутински, па нема ефекта. :) Савет 8 Користите постер да постигнете циљ. Нађите постере у књижарама које можете да окачите по учионици, а који имају позитивну поруку. Правила се обично доносе да се реагује на нежељена понашања. Коришћењем позитивних постера, ваши ученици ће читати ствари које ће их изграђивати. *Постере смо сами правили, неке и штампали. Посебно су утицај имали они до чијег смо записивања дошли после рада на неком тексту (са акцентом на васпитању). Цртање, илустровање таквих постера је заиста делотворно, много више него само донети и записати правила понашања у школи, учионици на часу одељењског старешине. И да, сталним погледом на те позитивне поруке, које се налазе свуда по радном простору-учионици, подсећамо се и верујем да то има битног значаја. :) Савет 9 Направите таблу на којој ће писати “Све о мени”. Сваке седмице одаберите неколико ученика који су показали изузетно добро понашање у разреду. Реците тим ученицима да донесу своје фотографије и фотографије свега што желе да покажу разреду. Окачите слике на посебну таблу која их приказује. Ово ће навести сваког ученика у разреду да пожели да се и његово име и фотографија нађу на табли, те ће се трудити да поправе своје понашање. *У нашој учионици се налазе слике свих ученика. Нисмо применили овај савет на приказан начин, већ смо у припреми да на виртуелан начин направимо своје табле на којима ћемо уписивати оно што нас издваја, показати нешто у чему смо најбољи, кроз шта смо постигли успех, наравно појединачно, свако за себе и о себи. То је свакако иновативнији и деци интересантнији начин. Битно је да свако има неки успех који може и уме да прикаже на описан начин. Ми смо направили кутак за истражитеље, креативце, за додатно заинтересоване ученике, који свој рад (истраживање) на тему која је њима интересантна доносе у школу, покажу другима уз објашњење и онда поставе у нашем кутку. То и остале подстиче да на тај начин раде и задовоље своју знатижељу, а истовремено буду и похваљени пред целим одељењем. :) Савет 10 Користите поене да постигнете циљ. Ако ваш разред има тешкоћа да буде миран, покушајте да користите овај систем бодова. Направите табелу и дајте сваком ученику 20 бодова са којима ће започети дан. Ако неки ученик стално омета рад, одузимајте му по 5 поена. Уколико ученик остане са нула поена, онда можете послати цедуљу родитељима. На крају сваког дана, саберите све ученичке поене добијајући један број. Поставите циљ ученицима да достигну дати број поена за ту седмицу. Ако достигну циљ, уручите им мале награде као што су налепнице, дипломе или бомбоне. Ако не достигну циљ за ту седмицу, читав разред остаје без награде. *Ефикасно за почетак, али као што већ напоменух, потребно је стално мењати начине за постизање разредне дисциплине и ово је свакако један од њих. :) * Верујем да и свако од вас, учитеља и наставника, посвећених овом нашем најлепшем послу на свету, има неку интересантну идеју и начин на који ради са својим ученицима и на који постиже жељене, позитивне резултате. Уколико то желите, поделите их са нама! :)   Свака учионица која држи до себе има бар једно дрво. То дрво има најмање 4 различите хаљине. Хаљине су у дезенима годишњих доба. Дрво ужива да га деца пазе, чувају и пресвлаче. ;) Ко има душу има све! Душа је орган који је увек здрав. Можеш само да је ИМАШ или НЕМАШ. Њој не треба вода, треба јој само храна. Не витамини, воће и поврће...не, не... Треба јој радости, лепоте, осмеха, љубави! Што је више тиме храните она је већа. И нема забринутости може ли тело да носи толику душу. Она се увек згодно смести. Таман тако да не осетите њену величину. А ви сами сте, занимљиво, пропорционално њеној великости некако лакши, али снажнији. Душа не прима ударце, нити јој они штете. Она их апсорбује и претвара у доброту. И ко јој шта може!? Она има своје сроднике, свој пут, свој посебан живот. Живот душе је вечан. Свака душа је посебна, јединствена, оригинална. Свака носи своју снагу и прелива се у милион осетљивих нијанси себе. Не брините, не кукајте, не љутите се, не будите зли, помозите јој да буде каква треба! Вредна је тога... И ви сте вредни душе, баш такве какву имате...  Пронађите лепоту у малим стварима Прочитајте омиљену бајку из детињства, поново се одушевите укусом топљене чоколаде, помиришите сваки цвет у башти, уроните у чисту постељину, обојите намештај или зидове... Цртајте, дозволите себи да уживате у ситницама...као дете... Пустите машти на вољу Не сумњајте у своје снове и жеље, ослободите се страха од неуспеха, одбаците негативне мисли. Све што замислите можете спровести у дело. Ако паднете, устаните, обришите по коју сузу и крените даље. Будите овде и сада Деца интуитивно схватају да се живот састоји од низа тренутака које треба искусити у садашњем тренутку и да је сваки од њих подједнако важан. Живите у садашњости попут детета и највећу пажњу посветите особи или задатку којим се тренутно бавите. Не гледајте у будућност и никако не живите у прошлости. Не губите своје драгоцено време!  Наравно да не може да буде све савршено у нашој учионици... Нити у било чијој. Наравно да не можете да примените СВЕ најдобронамерније савете. Одаберите оне који одговарају вама и вашим ђацима. Одлучите се за неке који су вам најприменљивији, можда чак и најлакши. Али то не мора обавезно да значи и да су најбољи. Па шта онда? Па онда промените начин. :) Пробајте двадесет, тридесет начина. Сами увидите који је најделотворнији, најпријемчивији. Биће лакше и лепше и вама и деци. Будите доследни, будите упорни, ослушкујте своје ученике, своју децу. Обликујте их на највештији начин, као вајари своја ремек-дела. И неће свако од њих бити ремек-дело какво ви замишљате. Биће оригинални и себи својствени. А довољно је да већина прихвати начин учења и сазнавања, одрастања који им ви нудите. Будите срећни тада! Волите их, уживајте у њиховим питањима, радозналим погледима. Онда кад се сасвим утишају док говорите, тако да чујете њихово дисање, кад видите да упијају сваку вашу реч, прекините са причом и питајте: "Да ли да завршимо сада час?" Изненадиће вас, верујте! Али, утишаће се и учиће само ако им је занимљиво, ако сте у њима пробудили пажњу и жељу да открију нешто ново, на начин који им је прихватљив. А уз њих учите и ви сами. Непрестано. Учите не примећујући колико и како сте научили. Уживајте! Наш занат је за осмех, за лепоту, за уживање... Пробајте да поред свих невоља које овај посао носи (на које сте мислили док сте читали ове редове), уђете у одељење насмејани. Видећете разлику... Вратиће вам се многоструко. Гарантујем! Уколико буде рекламација на ово моје писаније, јавите се! Гаранција има неограничен рок! ;)  Јуче сам поделила листиће на којима родитељи треба да упишу да ли њихово дете иде на екскурзију или не. Прво дечје питање било је: "А кад идемо?"
Одговарам: "На пролеће, кад прође зимски распуст, отопи се снег, процвета цвеће..." "А колико је то далеко?" Избројасмо заједно - 6 месеци. И сад, 6 није велики број, обзиром да смо учили бројеве до 100 ... није далеко, закључише другаци... :) Нисам коментарисала. Јутрос, уђем мало раније у разред и сређујем на столу папире, кад улази главни одељењски мангуп са ранцем немарно пребаченим о једно раме, стаје на сред учионице (јер забога час још увек није почео) и каже: "Децо, да вам нешто кажем!" Сви се умирише и чекају наставак говора. "Јуче сам укуцао на компјутер 6 месеци да видим колико је то дана. Хтео сам да цркнем кад сам видео... с т о о с а м д е с е т ...ееееј, па то је преко с т о дана... Многоооо!" Уздах прође кроз одељење, од уста до уста, кад се зачу раздраган смех једног из одељењске публике: " ...па ти си суви геније! Како си се само сетио да то урадиш..." :) И ја се запитах...колико су моји другаци вешти у руковању компјутером и на интернету, а још увек им је непојмљиво колико је то 6 месеци. :)  Данас смо радили на тексту Најдража играчка - Будимира Нешића.
Као и обично, најпре сам ја прочитала текст. После читања уследио је тајац од неколико секунди, а онда се проломио аплауз... Нашалила сам се и питала да ли је аплауз резултат мог доброг читања, на шта сам добила одговор: "Нееееее....." "Објасните ми онда." Рука за руком, а одговори слични. "Крај приче је баш леп, свидело ми се како су деца реаговала, прича је дивна, задивила ме прича и њен крај..." У причи се говори о дечаку коме је лутка била омиљена играчка...не зато јер није дечак који уме да се игра лоптом, аутићима...већ јер је лутка омиљена играчка његове болесне сестрице с којом проводи пуно времена...а посебно је битан крај и поступак његових школских другова... Деца су по емпатији иста као она деца пре 30 година... Шта им урадимо успут па се толико промене кад одрасту? ВОЛИМ ДА ЧИТАМ ЗАТО ШТО... Има много ствари које испуњавају децу и чине их срећном. Ја највише волим да се играм и да читам. Књиге су, поред играчака, моје највеће богатство. Волим да читам зато што читањем богатим свој речник. Читањем откривам пуно нових ствари и сазнајем о разним догађајима. Волим да читам све што ми дође до руке, а посебно песме за децу и бајке. Надам се да ћу увек волети читање , а сањам да имам велику библиотеку, пуну књига. САРА ЈАНИЋИЈЕВИЋ, други разред ВОЛИМ ДА ЧИТАМ ЗАТО ШТО... Од малих ногу ми је мама читала. Волела сам да је слушам, јер су ме њене речи водиле у диван свет маште. Тамо су животиње причале, постојале су виле. Када сам мало порасла, схватила сам да је све то само у бајкама, а стварност је другачија. Ја волим да читам и зато што у књигама проналазим свој мир. Имам пуно омиљених књига, али највише волим Снежану и седам патуљака. У њој су ликови измишљени, али ја је волим, јер ми се допадају патуљци. Увек кад могу ја читам. Књига је мој најбољи друг и највећа ризница знања. МИЉАНА ЈАНКОВИЋ, други разред БАШ ОВАКВУ БИБЛИОТЕКУ ЗАМИШЉАМ Зовем се Бојана. Ученица сам другог разреда основне школе. Читам књиге за лектиру, а поред њих и бајке. Од пре годину дана учлањена сам у библиотеку која се налази у нашој близини. То је градска библиотека, а највише чланова има међу ђацима. По мом мишљењу требала би да постоји и школска библиотека у нашој малој школи. Ја бих је уредила тако што би на шарене сталаже поређала бајке, па лектире и све остале књиге. Уз библиотеку ставила бих и читаоницу са столовима и столицама. И ту би деца долазила да читају на миру и шта пожеле. Такву ја библиотеку желим! БОЈАНА ДОСКОВИЋ, други разред БАШ ОВАКВУ БИБЛИОТЕКУ ЗАМИШЉАМ Моја библиотека из маште личи на сан. Све књиге стоје и чекају на нас, а шарене су и лепе као плави лептирићи са сребрним сјајем на крилима. Слова су латице и красе странице као цветићи из моје баште. Све је ту вредно што у књизи пише, Читајте децо, и сазнајте што више! Волим да читам, и иако сам мала, библиотека је моја друга кућа мила. МИНА СТОЈАНОВИЋ, други разред ВОЛИМ ДА ЧИТАМ ЗАТО ШТО... Зашто волим да читам? Верујем да на овом свету не постоји човек који не воли да чита. Читам јер желим да сазнам што више о себи и свету који ме окружује. Читање је јако забавно. Понекад читам само зато јер уживам у томе. Док нисам сам научио да читам, мама и тата су ми стално читали књиге које су ми се веома свиђале. Врло брзо сам са учитељицом научио да читам. Сада је читање саставни део мог живота. Читам – зато јер то волим! АЛЕКСАНДАР БОГДАНОВИЋ, други разред ВОЛИМ ДА ЧИТАМ ЗАТО ШТО... Ученица сам другог разреда и још увек нисам научила лепо и баш течно да читам. За време распуста мама ме је молила да читам и читам. Сваког дана читање је постајало све боље. Највише волим да читам бајке, јер у њима је увек срећан крај. Моја омиљена бајка коју ми је још мама читала кад сам била мала, је Црвенкапа. Волим да идем и у библиотеку и узимам друге књиге бајки да читам. Прво им прегледам странице, јер су лепе и шарене, а после их прочитам. Волим да читам зато што увек прочитам и научим нешто лепо и ново. АНЂЕЛА ЦВЕТАНОВИЋ, други разред ВОЛИМ ДА ЧИТАМ ЗАТО ШТО... Читањем књига стичемо знање које ће нам служити током целог живота. Љубав према књигама открио сам још у раном детињству, док су ми родитељи читали. Искрена љубав између књиге и мене се све више развијала од када сам и сам научио да читам. Читање је једна од најкориснијих ствари које за себе можемо учинити. Људи који читају су често креативнији, јављају им се разне идеје и стичу нова знања. Књига има моћ да нас натера да размишљамо, осетимо и оживимо ликове које кроз слова упознајемо. Волим да читам зато што је књига мој најбољи друг. МАРТИН ПЕТРОВИЋ, други разред ВОЛИМ ДА ЧИТАМ ЗАТО ШТО... Свако од нас има неки хоби. Ја имам доста хобија, а један од њих је читање књига. Књига је мој најбољи друг јер ме је научила свачему и тихо ми је шапутала своје тајне које ћу дуго памтити. Волим да читам зато што читањем стичем нова знања и откривам неке нове светове. Волим да читам и зато што читајући богатим свој речник. Веома волим да читам бајке. Док их читам осећам се као лик из бајки. Тада заборавим на људе око себе и одлетим у неке нове и непознате пределе. Хоби којим највише волим да се занимам је читање. Књигу ћу волети и кад порастем и будем као моја бака. Књига ће увек бити мој највернији друг! ЕМИЛИЈА СРЕЋКОВИЋ, други разред  И тако, присећам се ја ко нам је прошле године био председник одељења. Функција је важна, треба да изаберемо ново руководство одељењске заједнице... Питам: -Да ли се неко сећа ко је прошле године био председник нашег одељења? Тишина... Поглеђују се малци, нико не проговара. У једном тренутку диже се ручица и паметњаковић замуцкује тихо: -Миииислиииим даааа се јаааа сеееећам... -Па кажи - настављам ја, већ задубљена у друге папире, спискове и документацију, дневник... -Нисам сигуран, али мислим да је биоооо.....Борис Тадић!!! :)))))) Смех се заорио одељењем, нисам баш сигурна да ли због мог праска у смех или су можда и разумели о чему се ради, али сам морала да прокоментаришем... - Дакле, ја сам потпуно необавештена! Па у нашем одељењу је и Борис Тадић! Наставак је био логичан, час математике се претворио у повремене налете смеха, где смо прозивали Бориса да ради задатке на табли, а Динкића да је можда некоме узео оловку (!?) ...................................................................................... Смешно јесте било данас, али остаде у ваздуху питање зашто баш наша деца морају да знају имена политичара и што не могу да продетињствују на заслужени детињи, безбрижан и безазлен начин!?!  Не сећам се више који семинар је у питању (ионако са сваког понесемо најчешће само оно што нам се допада :) ), али ми је у памћењу остала занимљива прича о Францускињама, вероватно јединим женама на свету које умеју најприродније и уз осмех да захвале за удељени им коплимент.
А ми? Када ми колегиница каже да ми је лепа фризура, хаљина, шминка...одговарам најчешће постиђена аха, опрала сам косу, ма на снижењу је била, ма то траје пет минута не знам ни како изгледам... Познато? О да..... А потребно је само лепо, природно, уз осмех рећи једноставно: - Хвала! Не, није то препотентно, није то надмено понашање. То је начин да покажете да вам је драго што је неко приметио нешто ваше, а лепо. И још битније од тога је да се ви сами осећате лепше и самопоузданије изражавајући захвалност на такав начин. Tако је и са децом...Научите их да кажу ту малу лепу лековиту реч ХВАЛА! Потребно им је то. Треба да знају да захвале за похвале, за поклоне, за осмех, пажњу, најпре, а затим и за све остало што имају у животу, па и за сам живот... Никако другачије него тако постићи ћемо много више од очекиваних резултата. На такав начин васпитаћемо човека који је самоуверен, самосвестан, вредан пажње. Деца су понекад агресивна и хиперактивна баш из разлога јер не умеју да покажу своја осећања. Не знају да се понашају у одређеним ситуацијама. Мисле да су неприхваћена, несхваћена, одбачена, невољена... У таквим тренуцима понекад не помаже ни најблаготворнији разговор, ни љубав у немерљиво великим количинама. Једноставно, не допирете до детета. Грађењем једне ведре и захвалне личности градите кућу од темеља. То су здрави и паметни темељи на којима ће се надоградити иста таква личност. Не зла, не беспомоћна, не самосажаљива, бесна, агресивна, већ јака и способна, самосвесна...захвална. "Захвалан је и благодаран, а благодаран је и захвалан. Захвалан и благодаран имају добро срце, здрав ум, нелукаву душу." отац Тадеј И ја као једно велико дете које још увек гради своје ЈА и позитиван став према захвалности, могу сада само да вам захвалим за читање ових мојих размишљања и најдобронамернијих предлога. Х В А Л А! :) |
Аутор блогаучитељица Данијела Стефановић, проф.разредне наставе у ОШ КАТЕГОРИЈЕ
All
Архива:
December 2017
|
||
RSS Feed
